Nakon nedavnog turnira, anonimni član jedne od vežbaonica učesnica govori o potrebi za i sve većem broju eksplicitno političkih prostora za samoodbranu.

Daj nam malo konteksta.

Ja sam deo londonske Crvene vežbaonice koja organizuje redovne sesije muaj taija i samoodbrane već više od dve godine. Prošlog meseca smo putovali na sever da bismo učestvovali u skupu Crvenih vežbaonica koji je organizovao klub iz Lidsa pod nazivom Mutini Atletik, a koji je okupio antifašističke, antirasističke i kvir teretane iz cele zemlje.

Šta je Crvena vežbaonica?

Crvena vežbaonica je grasruts antifašistička grupa za borilačke veštine i fitnes koja omogućava učesnicima širokog spektra oslobodilačkih društvenih pokreta da treniraju zajedno, grade veštine i kondiciju i jačaju veze. Neke vežbaonice u Evropi imaju svoje prostore i vode se kao redovni klubovi. U Velikoj Britaniji generalno nismo toliko razvijeni zbog niza faktora, uključujući izuzetno visoke komercijalne zakupnine i cene nekretnina.

Kakva su mesta bila zastupljena i kakav politički miks imate?

Bilo je klubova iz Londona, Bristola, Lidsa i Bredforda. Bilo je bokserskih, BJJ, Muaj Taj borbi i kikboks borbi. Mutini je priredio sjajan događaj, bilo je oko 150 gledalaca, dvorana je bila puna i bilo je preko 20 borbi! U našoj teretani imamo širok spektar političkih uverenja, ali svi smo levo orijentisani i svi smo antifašisti. Neki od nas su uključeni u društvene pokrete, antiimperijalističke borbe, solidarnost sa Palestinom i antifašizam.

Po čemu se „crvene vežbaonice“ razlikuju od običnih, npr. možda u načinu interakcije sa zajednicama?

Imamo vrednosti zajednice, neprofitni smo i volontiramo. Vidimo sebe kao deo antifašističke i oslobodilačke borbe, one su u krajnjoj liniji politički projekat.

Koje ste pouke izvukli dok ste učili kako da ih organizujete i vodite?

Glavna poenta za organizatore je da dolaze nedelju za nedeljom i da organizuju i vode redovne sesije. Ako nema redovnog rasporeda, ljudi će vremenom odustati. Ne bi trebalo da čekamo da drugi ljudi organizuju stvari za nas, moramo to sami da uradimo. Većina nas nije imala iskustva u podučavanju kada smo počeli, samo smo se držali onoga što smo znali i vremenom smo postajali bolji. Takođe, moramo biti otvoreni za članove koji preuzimaju posao/napreduju. Organizovanje je za svakoga ko želi da se uključi i ne bi trebalo da to ograničavamo.

Koje sličnosti i razlike ste videli među različitim vežbaonicama što su se pojavile, da li ste poneli neke lekcije?

Klubovi su dovodili borce različitih nivoa veština, ali svi su bili spremni za to i borbe su bile solidne. Postojala je atmosfera podrške i solidarnosti između klubova i boraca. Mislim da je naša glavna lekcija bila da ovakvi događaji širom zemlje moraju da se češće dešavaju. Fašisti se organizuju u Velikoj Britaniji, ali su neravnomerno raspoređeni. Samo udruživanjem možemo izgraditi solidarnost i snagu u ili blizu područja gde su fašisti jaki.

Kako mislite da se koncept – i implementacija – crvenih vežbaonica odvija?

Mislim da gradimo moć na nekoliko različitih načina. Jedan je razvijanje fizičkih veština i kapaciteta, i sa tim samopouzdanjem da delujemo u svetu. Braniti naše organizovanje ne znači neko mačo prikazivanje veštine jedan na jedan, to znači delovati zajedno kao pokreti za unapređenje naših širih oslobodilačkih ciljeva. Veze izgrađene između članova i između klubova su podjednako, ili čak i važnije.

Prostori za trening su poznati, možda nepravedno, po strogom modelu učitelj - učenik. Kako ovo može (i da li može) da se organizuje na horizontalnije načine?

Postoji izvesna korist od oslanjanja na stručnost u borilačkim veštinama. Učenje pogrešne tehnike može značiti da neko može strada ili da se povredi. Uz to, podučavanje, treniranje i organizovanje može obavljati bilo ko i bilo ko u klubu može da istupi i preuzme odgovornost da organizuje stvari. Na taj način razbijamo neke od tih razlika.

Da li je skup klubova bio uspešan? Šta mislite o potencijalu i važnosti takvih dešavanja?

Skup klubova je bio ogroman uspeh, velika publika, velika energija, borci i klubovi su dolazili sa svih strana. Velike pohvale za Mutini što su ga organizovali. Prošlo je mnogo vremena otkako se jedna od ovih stvari dogodila na severu i to je pokazalo da se mnogo toga dešava van prestonice. Fašizam je slab u Londonu, a jači na severu, moramo tamo graditi i podržavati aktivnosti. Čuli smo da Mutini organizuje još jedan skup kasnije ove godine, tako da izgleda da stvari idu na bolje! Definitivno ćemo biti na sledećem.

 

Izvor: link