Izveštaj o BAB2025 od strane Organizacione skupštine u Solunu i Balkanske mreže solidarnosti
Od 15. do 18. maja stotine drugova i drugarica sa svih geografskih područja Balkana i Evrope okupilo se u Solunu, u Grčkoj, kako bi učestvovalo na Balkanskom anarhističkom sajmu knjiga (BAB) 2025. Više od stotinu kolektiva i inicijativa iz međunarodnog anarhističkog i antiautoritarnog pokreta izložilo je svoje knjige, fazine, robu i druge materijale, poput proizvoda samoupravne okupirane fabrike VIOME. Tokom festivala održano je više od 30 diskusija i radionica u dva skvota u gradu, Ifanet i Skoleio, kojima je prisustvovalo stotine učesnika.
Pored bogatog programa, uspostavljeni su mnogi novi kontakti, a međusobno povezivanje se dešavalo na tematskim sastancima organizovanim na licu mesta (o aktivnostima u vezi sa Palestinom, umrežavanju anarho-kvir i trans osoba, solidarnosti sa migrantima, studentskim borbama, kuhinjama solidarnosti itd.). U subotu uveče, demonstracije protiv rata, nacionalizma, patrijarhata, granica i kapitala okupile su oko 1000 ljudi. Demonstracije su po kiši krenule iz skvota Skolej, prošle su kroz centar grada dok se na nebu iznad njih ocrtavala duga, čuli su se slogani na mnogim jezicima, a demonstracije su se završile u skvotu Ifanet. Usledio je koncert bendova iz Zrenjanina, Prištine i Sofije (muzičari i umetnici iz Soluna, Bratislave i Bukurešta učestvovali su u nastupima i dešavanjima koji su se održavali drugim danima, dok je tokom BAB-a bila predstavljena izložba fotografija i kolaža iz Njujorka o granicama i migracijama).
„Balkanske države su saučesnici. Zaustavite genocid, kolonijalizam i aparthejd u Palestini“: ovo je pisalo na transparentu pod kojim su se učesnici BAB-a pridružili protestu koji je sazvala Palestinska zajednica Soluna, a koji je održan popodne 15. maja, pre nego što je BAB2025 „zvanično“ počeo.
Sajam knjiga je počeo u Slobodnom društvenom prostoru Skoleio, nakon završetka protesta solidarnosti, a prva diskusija se fokusirala na državne zločine u Tempiju, Novom Sadu i Kočanima, kao i mobilizacijama koje su usledile, uz govornike iz Soluna, Novog Sada i Skopja. Naslov događaja dopunjen je pitanjem „korupcija ili neoliberalizam?“, s ciljem pokretanja diskusije o tome kako pritisak koji osećaju sve veći delovi društva zbog konkretnih zločina i stalnih napada političko-ekonomskog poretka što stavlja profit iznad ljudskih života, može da poprimi karakteristike šireg raskida, dovodeći u pitanje državu i kapitalizam. Sledeći korak, napomenuto je, zavisiće od toga da li će učesnici protesta protiv državnih zločina biti oslobođeni fikcije da može postojati „bolja verzija države“. Važno u tome je praktično preispitivanje autoriteta kroz samoorganizovane akcije inspirisane stvaranjem, uključivanjem, solidarnošću, direktnom demokratijom. Važan parametar, istaknut u mnogim intervencijama, jeste rasistička i nacionalistička pozadina kako funkcionisanja države, tako i društvenih percepcija koje preovlađuju širom regiona. Kako je istaknuto, društvo je mnogo manje učestvovalo u mobilizacijama protiv zločina na Pilosu, kada su se stotine migranata udavile pod odgovornošću grčke države, u poređenju sa masovnim demonstracijama za zločin u Tempiju. Slični izveštaji su objavljeni i o Novom Sadu, gde je neposredno pre zločina na železničkoj stanici, jedna romska porodica živa izgorela u požaru u svojoj kući, bez ikakve mobilizacije lokalne zajednice ili medijskih izveštaja o uslovima života i socijalnoj isključenosti Roma. Zaista, rečeno je da se, kao deo aktivnosti studentskog pokreta u tom području, ulaže napor da se komunicira sa romskim zajednicama.
„Naše nekadašnje reči i dalje stoje“ – naslov je projekcije koja je usledila, filma o pesniku Markosu Meskosu (Vodena/Edesa 1935 – Solun 2019), koji je, uprkos činjenici da je odrastao u godinama posle građanskog rata i da mu nije bilo dozvoljeno da govori jezikom koji se niko nije usuđivao da nazove njegovim sopstvenim imenom (makedonski), postao priznati i poštovani pesnik koji piše na drugom jeziku: „Crveno crno, crveno crno, crveno crno, vatra! Istorijski ćorsokaci, prigušeni glasovi. Kraj sveta, gde li može biti?“
Tokom narednih dana BAB2025, održane su brojne radionice i prezentacije, na kojima su se razrađivali stavovi i akcije, ali na kojima se i fokusiralo na praktične aspekte, poput samoodbrane, prve pomoći, suočavanja sa rodno zasnovanim nasiljem na našim prostorima iz perspektive transformativne pravde i izbegavanja ostavljanja tragova na internetu, koje represivna mašina često koristi protiv aktivista i organizatora.
U raznim diskusijama obrađena su mnoga važna pitanja:
Militarizacija i odbijanje vojne službe. Polazeći od ključne uloge militarizma u kolonijalnoj državi Izrael čiji cilj jeste bespoštedni genocidni rata protiv palestinskog naroda, predstavljeno je odbijanje vojne službe u okviru anarhističke misli i njegov značaj kao direktne i suštinske akcije protiv militarizma i ratnog nasilja, posebno u uslovima ponovnog porasta vojne regrutacije u evropskim zemljama. Ovo poslednje je bilo povezano sa širom ratnom ekonomijom i značajnim izdvajanjem nacionalnih budžeta za industriju naoružanja, što održava globalnu klimu straha i sukoba. Antimilitarizam i odbijanje vojne službe moraju se proširiti dalje od čisto individualnog stava i postati oblik kolektivnog otpora.
Dekolonijalizam: Kako anarhizam može da se razvija dubokim angažovanjem u dekolonijalnim perspektivama, negovanjem veza sa borbama starosedelaca, antikolonijalnim borbama i borbama globalnog Juga. Potreba da se ospore i razmotre evrocentrične pretpostavke unutar anarhističke teorije i prakse.
Globalizovani kapitalizam, savremeni ratovi, takozvani protivnici i navodni rivali. Uzimajući Iran kao osnovnu studiju, predstavljen je način na koji se „antiimperijalističke zemlje“ integrišu u globalizovani kapitalizam kroz promene u njihovoj infrastrukturi i planovima „razvoja“. Uz pljačku prirodnih resursa i kontrolu strateških područja, odlučujuća postaje kontrola radne snage (jeftinija, eliminisanje odbrambene moći radnika od represije i smanjenje varijabilnih troškova kapitala i proizvodnje). Ovaj proces „mega projekata“ napreduje u Iranu i na Bliskom istoku na isti način kao što se odvija u Meksiku i Južnoj Americi. Koridori u različitim delovima sveta igraju ključnu ulogu u postizanju ovoga. Proučavanje ovih komercijalnih koridora i njihove uloge pokazuje nam da se „antiimperijalističke zemlje“, a posebno Iran, bez obzira na njegovu državnu ideologiju, ne razlikuju mnogo od mnogih drugih zemalja u svetu, posebno u Latinskoj Americi.
Državna represija, politički zatvorenici i solidarnost. Modernizovana represivna politika u Belorusiji, zabrana Prajda i patrijarhalno ugnjetavanje u Mađarskoj, represija protiv međunarodnih antifašista nakon kontraprotesta 2023. godine protiv ekstremno desničarskog Dana časti u Budimpešti (poternice za 18 drugova/ica, hapšenja u mnogim evropskim državama, jedanaest drugova/ica u zatvoru, od kojih su neki/e još uvek u bekstvu), mogućnost robijanja za skvotere u predstojećim sudskim procesima, u kojima se drugovima/icama što su se borbeno opirali iseljenju zajednice skvotova Kukaki (Atina) preti zatvorskom kaznom. Ovo su neki od slučajeva koji su predstavljeni u raznim diskusijama tokom BAB2025. Specijalni događaj posvećen ključnoj temi anarhističkih/političkih zatvorenika i solidarnosti sa njima predstavio je najnovije informacije o aktuelnim slučajevima u Evropi i Grčkoj, posebno o slučaju zatvorenih antifašista koji su gonjeni za napade na fašiste u Mađarskoj, o slučaju Danijele Klete koja je zatvorena u nemačkom zatvoru od februara 2024. godine, i o traženim članovima KOMITEA koji se vraćaju u Nemačku nakon 30 godina bekstva. Pored toga, pročitani su tekstovi dvoje anarhističkih drugova Marijane M. i Dimitra, koji su gonjeni za slučaj Ampelokipi, u kojima su date najnovije informacije o njihovom slučaju i odata počast sećanju na druga Kirijakosa Ksimitisa. Nakon brifinga usledili su doprinosi kolektiva koji su organizovali događaj. Fokus je bio na važnosti solidarnosti i podrške zatvorenim borcima/kinjama. Takođe su pomenuli nedostatke u oblasti podrške zatvorenicima, kao i prakse koje se uglavnom koriste u Grčkoj. Usledili su doprinosi dva bivša zatvorenika, Janisa Mihaelidesa i Dimitrisa Burzukosa. Na kraju je usledila kratka diskusija, jer nije bilo mnogo pitanja od učesnika i nije bilo dovoljno vremena, što bi se moglo smatrati nedostatkom generalno uspešnog događaja, koji je bio dobro prihvaćen i sa velikom posećenošću.
Libertarijansko obrazovanje i samoobrazovanje: Libertarijansko obrazovanje je prvi put uključeno kao ključna tema BAB-a. Uložen je napor da se predstavi širok pregled onoga što ovaj pokret obuhvata u različitim kontekstima, posebno u geografskim područjima Grčke, Italije i Srbije. Interesovanje za ovu temu je očigledno po broju kolektiva koji su učestvovali u panel diskusiji: „Dečja kuća i struktura samoobrazovanja Zajednice skvotirane Prosfigike“, „Dečja struktura stambenog skvota za izbeglice/migrante na Notari 26“, „Samoorganizovani pedagoški poduhvat za predškolski uzrast 'Mikro Dentro'“, „edu projekat sa romskom decom i tinejdžerima“, „Kolektiv Koko Lepo“ (Beograd) i REL (Rete per l’Educazione Libertaria / Mreža libertarijanskog obrazovanja). Pored diskusije o ključnoj temi, redakcija Fuego Negro iz područja Kolumbije održala je radionicu na temu „Anarhističke putujuće prakse (AIP) – libertarijansko obrazovanje i samoobrazovanje“.
Klimatska kriza, kapitalizam i borbe za zemlju i slobodu: „Poslednje godine karakteriše neviđena pljačka prirodnih resursa od strane kapitalističkih mehanizama, sa ogromnim neravnotežama u njihovoj raspodeli i još većim posledicama po ugrožene subjekte. Protiv modela kontinuiranog rasta i profitabilnosti koji ne poštuje ekosisteme i život u celini, više je nego neophodno da postavimo sopstvene uslove i sopstvene predloge za život vredan života za sve, na pravičan i istinski ekološki način.“ Predstavnici Borbenog komiteta Megali Panagije (deo simbolične borbe Halkidika protiv rudarenja zlata), „Skupštine za odbranu planina“ iz Atine i kolektiva „Zadruga Urbana“ iz Ljubljane predstavili su borbe za zemlju i slobodu u različitim geografskim područjima Balkana kroz antiautoritarne pristupe. Ključna tačka diskusije bilo je odbacivanje „zelenog rasta“, zelenog razvoja koji se širi na Balkanu i razmena iskustava i borbi protiv njega. Govornici su takođe naglasili potrebu povezivanja ekoloških borbi sa samoorganizovanom proizvodnjom hrane. Složili smo se da su ekološke borbe i proizvodnja hrane usko povezane. Obe se bore protiv eksploatacije zemljišta, bilo da su u pitanju veliki energetski projekti, turizam i džentrifikacija, ili masovne farme sa monokulturom. Veliki energetski planovi i industrijska poljoprivreda su isprepleteni sa kapitalističkim mehanizmom, tako da su ekološke borbe direktno povezane sa borbama protiv kapitalizma. Zaključili smo da postoji potreba za jačanjem postojećih mreža širom Balkana, povezivanjem grupa i inicijativa iz urbanih i ruralnih područja kako bi se međusobno podržavale, učile jedne od drugih i stvorile zajedničko tlo borbe.
Anarhistički skvotovi i autonomni društveni centri: ova ključna tema diskusije održana je u skvotu Ifanet u nedelju, 18. maja. Na početku je radna grupa održala prezentaciju o skvotovima i društvenim prostorima u Grčkoj. Konkretnije, prezenteri su se osvrnuli na način na koji doživljavamo skvotove i strukture pokreta kao sredstvo borbe, pomenuli su neke istorijske činjenice o odbrani skvotova u ključnim trenucima za skvotove u Grčkoj i došli do današnjih dana, analizirajući kontekst i naglašavajući važnost umrežavanja i međusobne podrške skvotova i širih struktura borbe. Skvot Libertatia je govorio o borbi za odbranu skvota, počev od paljevine koja se dogodila 2018. godine, odluke o njegovoj obnovi, kampanje „Obnovljena Libertatia“, upada policije koja je pokušala da zaustavi radove i represije nad ljudima koji su ih tamo izvodili, završavajući u današnjici, u trenutnoj borbi koja ima za cilj povratak skvota, „Povrati Libertatiju“. Sledeći doprinos je bio od strane Komuna Kendra Socijale iz Prištine, koja je objasnila teške uslove skvotiranja na Kosovu, gde pored represije države moraju da se nose sa veoma zamagljenim političkim kontekstom oko skvotiranja, koji je stvoren jer se skvotiranje ponekad sprovodi u individualističke svrhe. Bili su takođe prisutni ljudi i Samoupravnog skloništa Kardica i govorili su o svojoj evakuaciji i svojoj ulozi u lokalnoj zajednici. Na kraju, usledila je bogata diskusija u kojoj su učestvovali ljudi iz različitih zemalja koji su komunicirali o situaciji oko skvotiranja u svojim geografskim područjima. Postavljena su razna pitanja, uglavnom o tome kako ostvariti skvotiranje.
Strukture pokreta. Potreba za stvaranjem, povezivanjem i umnožavanjem struktura pokreta istaknuta je u paralelnim diskusijama o anarhističkim/antiautoritarnim medijima, izdavačkoj infrastrukturi, arhivama pokreta i bibliotekama. Štamparske i izdavačke infrastrukture (Druck Press Collective, Solun – Rotta Press Collective, Atina – Titivillus Press Collective, Janina i samoorganizovana štamparska struktura „Pyco Nero“, Atina) imale su svoj odvojeni sastanak na kojem su istaknute borbe u održavanju štamparskih kolektiva i prikazane mogućnosti za njihov nastavak, kao i predloženo stvaranje mreže samoorganizovanih radikalnih štamparskih kolektiva.
Anarhističke/antiautoritarne biblioteke iz različitih geografskih područja (Archivo digital de las amigas de Sophia Perovskaya und Dmitry Karaksazov, Samoorganizovana biblioteka Južne Evoje, Malobeo, anarhistička biblioteka i info-prodavnica, Salibabios, biblioteka skvota Ano Kato Patisia, Samoorganizovana bibliotečka grupa skvota Prapopoulos, između ostalih koji su se takođe pridružili na licu mesta) učinile su isto: „Biblioteka dobija na značaju jednostavno kroz prisustvo organizovanog skupa štampanih publikacija unutar prostora. Njen jedinstveni sastav i kuratorstvo karakterišu naš kolektivni suživot i obrnuto. Ljudi lutaju bibliotekom i otkrivaju je kao da je igra. Mogu da posete različite epohe i mesta, oslobađajući se svakodnevnih vremenskih obrazaca radnog vremena i produktivnosti. Na ovaj način, ljudi se ponovo mogu sresti sa sobom i povezati jedni sa drugima“ (samoprezentacija bibliotečke grupe skvota Prapopoulos). Biblioteke su podelile iskustva i zabrinutosti o fizičkom i digitalnom aspektu svoje borbe i složile se da je potrebno pronaći zajedničko mesto za povezivanje sa arhivama. Arhiva društvenih pokreta sa Balkana i šire takođe se sastala i razmenila ideje: „Kolektivno pamćenje nije ni nostalgija ni sektaško niti sećanje jedne stranke. To je živa nit koja povezuje borbe prošlosti sa onima sadašnjosti i budućnosti. To je subverzija linearnosti kapitalističkog vremena, kroz rekonstrukciju pukotina koje su, makar samo na trenutak, osvetlile svet izvan kapitala“ (Poziv na sastanak arhive pokreta skvota Fabrika Ifanet). Samoorganizovane digitalne i medijske platforme za informacije i kulturu iz raznih balkanskih zemalja i Grčke, kao što su 1431 AM, Athens Indymedia, Cybrigade, Crna Luknja, Electric Requiem, Info Libre, KPaX Radio i Kinimatorama, imale su svoj sastanak, gde su se razmatrali alternativni projekti umrežavanja izvan digitalnog kapitalizma i njegove spekulativne politike protiv korisnika: digitalni forumi koje karakteriše horizontalnost među korisnicima, samoorganizovane radio stanice, platforme za slobodno deljenje muzike i umetnosti i još mnogo toga…
Granice, migracije, otpor Tvrđavi Evropi. „Rat protiv migracija je rat protiv društva“. Ovo je naslov brošure od 40 stranica koju su za BAB2025 pripremile skupštine „Zaustavite rat protiv migranata“ (Solun), „Otvorena skupština protiv potiskivanja i graničnog nasilja“ i „Bez granica“ (Atina), i „Otvorena skupština protiv graničnog nasilja“ (Lezvos). Tekst se fokusira na „militarizaciju, kriminalizaciju i potrebu za organizacijom i unapređenjem borbe“. Ipak, učešće u ovoj ključnoj diskusiji bilo je relativno nisko, posebno među ljudima iz Grčke, što je zabrinjavajuće s obzirom na ozbiljnost situacije. Potrebna je bolja povezanost među kolektivima, inicijativama, a takođe i ljudima na koje se situacija više odnosi. U panelu je učestvovao i skvot Rosa Nera (Hanija, Krit), a među učesnicima su bili i drugovi aktivni u različitim balkanskim oblastima (uglavnom u Bugarskoj) i drugim evropskim geografskim područjima. „Zaustavite rat protiv migranata“ fokusirao se na genealogiju fenomena migracije u Grčkoj, pokušavajući da mapira različite tehnike koje je grčka država pripremila i koristila protiv migranata. Drugovi iz „Otvorene skupštine protiv graničnog nasilja“ opisali su kako se tehnike odbijanja, koje su normalizovane od 2020. godine, i dalje dešavaju na ostrvu Lezbos. Dva kolektiva iz Atine („Otvorena skupština protiv odbijanja i graničnog nasilja“ i „Bez granica“) fokusirala su se na pitanje organizovanja na terenu i pokušala da formulišu pitanja i odgovarajuće odgovore u vezi sa stvaranjem zajedničkog osnova za različite borbe lokalnog stanovništva i migranata. Drugovi iz skvota Rosa Nera opisali su kako je napuštanje „balkanske rute“ zbog odbijanja u severnom Egeju i regionu Evrosa primoralo migrante da pokušaju da pređu u Evropu prelazeći vode blizu ostrva Krit.
Borba protiv femicida, patrijarhata i rodnog ugnjetavanja. Ova diskusija je okupila veliki broj učesnika. Globalnu situaciju i brojne nedavne napade na rod, seksualnost i reproduktivna prava predstavila je kvir-feministička grupa Kalvaluna iz Soluna. Grupa Cupres iz Janine podelila je svoje zaključke zasnovane na nedavno objavljenoj brošuri o femicidu, stavu feminističkog i nefeminističkog pokreta tokom godina oko njega i posredovanju medija. Kolektiv /vrannne/ iz Zagreba govorio je o usponu hrišćanofašizma u Hrvatskoj i potrebi za hitnim odgovorima na ulici i potrebi za stvaranjem zajednica i mreža brige i solidarnosti ovde i sada. Grupa WISH* sa Lezbosa podelila je svoje iskustvo o uslovima u kampovima na ostrvu, naporima da se stvore stabilne zajednice lokalno-migrantske solidarnosti i razbijanju nevidljivosti žena migrantkinja iz javnog diskursa i prostora. Konačno, grupa Feminista Akció iz Budimpešte govorila je o situaciji u Mađarskoj, političkoj klimi i novim zakonskim promenama, i istakla potrebu za podrškom protestu ponosa u junu 2025. godine u Budimpešti, koji je vlada zabranila.
Kapital, država, rat i anarhistički odgovori. „Pored rata u Ukrajini i genocidnog etničkog čišćenja u Gazi (i njegovog lanca posledica na Bliskom istoku), ratovi se vode u Mjanmaru, u zemljama Sahela, u zapadno-centralnoj Africi (region koji se u geopolitičkim analizama naziva pojasom pučeva), u Sudanu, Etiopiji, Somaliji, Nigeriji, DR Kongo, u planinama Kurdistana, ali i u brojnim latinoameričkim zemljama, počevši od Meksika, gde rat kapitala protiv zajednica poprima oblik rata narko-mafija. Štaviše, postoji i veliki broj ratova „niskog intenziteta“ i ratova protiv siromašnih, gde se globalizovana ekonomija koristi za nasilno osvajanje društava. Na ovoj sumornoj pozadini, nažalost, ne vidimo kako se pojavljuje međunarodni, antiratni, antikapitalistički pokret.“
Ova diskusija je okupila najveći broj učesnika. Stotine ljudi pratilo je izlaganje jednog Palestinca sa Zapadne obale, koji je opisao ubrzanje nasilnog otimanja zemlje od strane doseljenika pod okriljem izraelske vojske i pogoršanje režima aparthejda nakon oktobra 2023. „Brojke koje se emituju u dnevnim izveštajima o smrti nisu neki brojevi, to su stvarna ljudska bića. Ljudska bića, kojima ne vlada neki nagon za smrću, već ljudi od krvi i mesa, koji sanjaju o životu. U ovom trenutku, i pod ovim okolnostima, otpor je jednostavno preživljavanje.“ Ovo je naglasio Palestinac iz Gaze koji živi u Solunu, opisujući dehumanizaciju i istrebljenje stanovništva pojasa u kontekstu genocidnog etničkog čišćenja koje je u toku, pozivajući na mobilizaciju na našim zemljama protiv izraelske mašine za istrebljenje i svih država koje su saučesnice u masakru. Sa strane izraelskih prigovarača savesti, naglašeno je da velika većina onih koji demonstriraju u Izraelu kako bi okončali rat ne demonstrira protiv okupacije i genocida, i naglasili su potrebu za proširenjem međunarodnih mobilizacija.
Prelazeći na Balkan, jedan drug iz geografskog područja Kosova opisao je tretman albanskog stanovništva kao građana drugog reda u različitim verzijama Jugoslavije, trenutnu vladavinu neokolonijalizma međunarodnog kapitala u regionu i kako i vlade Srbije i Kosova koriste nacionalizam da eksploatišu „svoje“ stanovništvo. „Bez obzira na izgovor svakog nacionalizma, svi oni su u krajnjoj liniji rat kapitala protiv društva.“ Prelazeći na rat u Ukrajini, kolektiv „Skupština“ iz Harkova učestvovao je sa tekstom („Ograđeno ostrvo bola“) koji opisuje opšti osećaj očaja, dezerterstva i u ruskoj i ukrajinskoj vojsci, odbijanje ljudi da postanu topovsko meso za profit gazda: „bolje je biti termit, malo po malo slabeći zdanje militarizma, nego buva na repu jednog od zavađenih kerova“. Diskusija je pokazala potrebu za transnacionalnom komunikacijom i koordinacijom akcija protiv nove globalne ere rata i genocida koji se dešavaju u Gazi i drugde, ali jedini predlog koji je podnet jeste onaj od strane IAF-a, za mobilizacije protiv samita NATO-a (Hag, 24-26. jun).
Povratne informacije o festivalskoj organizaciji i događajima
Generalno, tokom skupštine Balkanske mreže solidarnosti koja je održana u nedelju, 18. maja, bilo je pozitivnih povratnih informacija o organizaciji festivala, domaćinstvu itd. Što se tiče organizacije diskusija, učesnici su predložili da se izbegava mnogo paralelnih diskusija. Jedna važna povratna informacija o formatu bila je da bi trebalo bolje da iskoristimo ograničeno vreme za direktnu razmenu među nama, odnosno da izbegavamo čitanje dugih izjava ili manifesta tokom sesija, već da umesto toga ostavimo više prostora za konstruktivne diskusije i posebno da planiramo buduće aktivnosti kako bismo zajedno izgradili pokret. Takođe je predloženo da se prave pauze između sesija kako bi se omogućilo vreme za umrežavanje (kako bi se izbeglo pregorevanje), a takođe i da se nakon prezentacija stvori određeni prostor za tu svrhu.
Takođe je pomenuto pitanje jezika: ne govorimo našim maternjim jezicima već jezikom dominantnih sila (engleskim). Ovo je dublje pitanje koje se ne može odmah rešiti, ali možda bi nam obrazovni kolektivi mogli pomoći da pronađemo načine da mu pristupimo. Primer zapatista bi mogao biti korisna referenca. Trebalo bi da razmotrimo i prevod na znakovni jezik i da unapred pitamo da li je ljudima potrebna prevodilačka podrška. U tu svrhu bi se mogao formirati mali prevodilački tim. Zabrinutost zbog jezika je opravdana, važno je izbeći evrocentrizam i kulturnu kolonizaciju.
Generalno, činilo se da su grčki učesnici i grupe zauzeli više prostora u diskusijama. Sugerisano je da se bolje očuva balkanski karakter okupljanja. Još jedan predlog je bio da se održi pripremni razgovor za ljude koji dolaze iz drugih mesta, kako bi podelili kako se organizujemo i mobilišemo na ulicama.
Za one koji dolaze iz manjih gradova i sela, velika okupljanja poput BAB-a smatraju se veoma važnim za umrežavanje i podršku lokalnim inicijativama.
Iako možemo biti različiti, dolaziti iz različitih mesta, organizovati se na različite načine ili čak imati neka neslaganja, mi dokazujemo da možemo da budemo zajedno, da razmenjujemo ideje, prakse i perspektive. Pored toga, fokus bi trebalo da bude više na izgradnji zajedničke koordinacije za buduće akcije.
Predstojeći događaji
Pored poziva za učešće u akcijama protiv genocidnog etničkog čišćenja i režima aparthejda u Palestini, tokom BAB2025 su najavljene/razmatrane konkretne buduće akcije:
14. jun 2025: Protesti zbog dve godine masovnog državnog zločina na Pilosu.
24-26. jun 2025: Poziv Internacionale anarhističkih federacija na proteste protiv samita NATO-a.
28. jun 2025: Zabranjena povorka ponosa u Budimpešti.
5-10. avgust (ZAD-Nant): Transgranični letnji kamp (transnacionalno okupljanje za Solidarnost na izbegličkim rutama, za povezivanje borbi migranata i drugo).
5-7. septembar: Zagrebački anarhistički sajam knjiga.
Izvor: link