Nekoliko autobusa ili metroa, bez taksija i vozova, najmanje 700 otkazanih letova na praznim aerodromima, napuštene učionice škola i univerziteta, zatvorene banke, malo ili nimalo odvoza smeća i prazne trgovačke ulice. Generalni štrajk ovog četvrtka u većim gradovima Argentine, koji je organizovan od strane vodećeg sindikata u zemlji, CGT-a, kao i dva sindikalna centra CTA, a podržan od pikvetero pokreta i raznih društvenih i političkih sektora, bio je u centru pažnje. „Osećamo da Milei pada u javnom mnjenju i da je sve više ljudi ljuto. Ne gubimo nadu, ali ekonomska i socijalna situacija se tako brzo urušava da je teško organizovati odgovor“, objašnjava Bast, aktivista Federacion de organizaciones de base autonoma, koji je u četvrtak učestvovao u maršu ka predsedničkoj kući, sa celom grupom pikveterosa.

Protest protiv Mileijevih mera uzima maha

Za razliku od prvog generalnog štrajka 24. januara, sektor putničkog saobraćaja je obustavljen na 24 časa. Prethodni put štrajk je trajao od 19 časova do ponoći, kako bi se omogućilo da više ljudi dođe na demonstracije ispred Kongresa, gde se tada raspravljalo o zakonu o omnibusu. Ovog četvrtka, gotovo svi nacionalni i pokrajinski transportni sindikati pozvali su na štrajk, a cilj više nije bio organizovanje masovnih demonstracija u glavnom gradu Argentine.

Tako, nema prevoza putnika na kratke, srednje ili velike udaljenosti. Nema ni međugradskog voza, niti bilo kog prigradskog voza u Buenos Ajresu. U glavnom gradu pozivu na mobilizaciju pridružili su se i sindikati taksista i vozača metroa. Vazdušni saobraćaj je bio skoro potpuno u zastoju, a nacionalna avio-kompanija je jedno od javnih preduzeća koje vlada želi da privatizuje, putem „Zakona o osnovama“ koji zamenjuje „Zakon o omnibusu“ koji Milei nije uspeo da nametne Skupštini prošlog februara.

Ali štrajk se nije ticao samo transporta. Osim što su državni službenici pozvani da obustave rad, on je snažno pogodio banke, supermarkete i tržne centre, zdravstvo, u kome su samo hitne službe radile, luke, kao i obrazovanje. Na mobilizaciju je pozvalo pet nacionalnih prosvetnih sindikata, kao i pokrajinski sindikati. Na univerzitetima, nakon masovnih demonstracija 23. aprila protiv smanjenja budžeta, u kojima je skoro milion Argentinaca izašlo na ulice, svi sindikati su se pridružili štrajkačkom pokretu.

Pad plata, otpuštanja i rastuće siromaštvo

Ovaj drugi generalni štrajk dolazi nakon što je vlada uspela da usvoji svoj "zakon o osnovama“ na kongresu prošle nedelje. On sada mora da se ispita na komisiji u Senatu. Sa više od 200 članova, ovaj zakon je nešto lakša verzija omnibus zakona koji je sadržao više od 600. Ali on ostaje ultraliberalni putir koji Havijer Milei želi da nametne Argentincima, pored devalvacije valute za 50 odsto od prošlog decembra, liberalizacija zakupnina i smanjenja penzija. U tekstu zakona se i dalje predviđa privatizacija nekoliko javnih preduzeća (sada 11 umesto prvobitnih 60), uključujući nacionalne avio-kompanije i železnice i javnu radio-televiziju. Ali on takođe uključuje povoljnu poresku reformu za strane investitore i reformu rada, a da ne pominjemo proširena ovlašćenja za predsednika u administrativnim, ekonomskim, finansijskim i energetskim pitanjima, na uštrb Kongresa, na period od godinu dana.

Čak i bez usvajanja ovog teksta o deregulaciji, za Argentince se ekonomska i socijalna situacija dodatno pogoršala u poslednjih pet meseci, pod dejstvom vladinih mera. „Realni pad od 31% u budžetskim stavkama za penzije, od 87% za javne radove, od 39% za subvencije za transport, od 76% za transfere pokrajinama, za 18% za univerzitete i 13% za socijalne programe. Ovo su samo neki od pokazatelja koji pokazuju da prilagođavanje ne plaćaju elite, već da ono pada na najugroženije sektore“, naveli su CGT i dva CTA centra u zajedničkoj deklaraciji koja nema presedana.

Vlada pokušava da predstavi ovu politiku kao korisnu naglašavajući da je inflacija u aprilu sporije rasla (+9%), iako je u prvom kvartalu 2024. porasla na 51%. Još jedan razlog za Mileievo samozadovoljstvo: prvi kvartal je zabeležio pozitivan saldo budžeta. Svakako prvi pozitivan kvartal, ali ovo je postignuto naglim zaustavljanjem javne potrošnje (minus 35%), čije su posledice katastrofalne za društvo. Ovo je takođe postignuto po cenu rastuće ekonomske recesije, koju MMF procenjuje na skoro 4% za 2024. godinu, kao i pada industrijske proizvodnje od 21,2% u jednoj godini, prema statističkoj agenciji INDEC.

U međuvremenu, u privatnom sektoru sve je više otpuštanja, pored 15.000 otpuštenih među zaposlenima u državnim agencijama, od 70.000 planiranih do kraja godine. A stopa siromaštva eksplodirala je na istorijski nivo. Prema studiji Argentinskog katoličkog univerziteta, objavljenoj 17. februara, u januaru ona je iznosila 57,4 odsto, u poređenju sa 44,7 odsto šest meseci ranije. Što se tiče ekstremnog siromaštva, ono je poraslo sa 9,6% stanovništva u novembru 2023. na 15% u januaru 2024. godine.

Uprkos poteškoćama u organizovanju otpora vladinim merama, drugi ovogodišnji generalni štrajk u Argentini mogao bi brzo da se nastavi. „Ako ne odgovore, stupićemo u 36-časovni štrajk“, upozorava Ruben Sobrero, iz Sindikata železnica. Predlažemo CGT-u da preuzme zadatak da raspiše 36-časovni štrajk ako ne bude odgovora na 24-časovni štrajk”.

 

Preuzeto sa: https://freedomnews.org.uk/2024/05/11/general-strike-argentina-in-slow-motion/Freedom News

Original: Raports de Force

Izvor: link