Oružana pobuna zapatista u meksičkoj državi Čjapas započela je 1. januara 1994. Ona se poklopila sa datumom stupanja na snagu NAFTA-e neoliberalnog sporazuma  (North American Free Trade Agreement) i predstavljala je, kako oružani, tako i simbolički odgovor na njega. Nakon prvih oružanih sukoba, zapatisti su se povukli u lakandonsku džunglu i u atmosferi sukoba niskog intenziteta sa meksičkom državom i lokalnim desničarskim paravojnimn formacijama, radili na razvoju političke autonomije i organizovanja zapatističkih zajednica. Uprkos marksističko-lenjinstičkim korenima, njihova praktična delatnost je prestavljala zaokret ka antiautoritarnima, slobodarskim praksama, u dobroj meri pod uticajem interakcije sa starosedelačkim majanskim plemenima iz ove oblasti Meksika, koja su bila u centru pobune. Obeležavanje i proslava datuma ustanka u 2024, tačno trideset godina kasnije, pripremani su u drugačijoj atmosferi nego prethodnih godina. Subkomadant Mojzes, glasnogovornik pokreta, u samom pozivu na proslavu nekoliko puta je naglasio da iako bi voleli da vide goste i prijatelje iz sveta, bezbedonosna situacija nije dobra, te da svima savetuju da ne dolaze. Takođe, pozivnica poslata u novembru 2023, sadržala je i obaveštenje da se stare strukture političke organizacije zapatističkih oblasti napuštaju i rasformiravaju, te da će u narednom periodu da dođe do nove organizacije zapatističke samoouprave, koja će dodatno biti objašnjena, kao i razlozi zbog kojih je došlo do ovih promena. Potom je usledio niz poruka koje su objašnjavale kontekst zapatističke borbe, njihovu inspiraciju, kao i najnoviju organizaciju zapatističke samouprave, kojom prave još jedan zaokret ka slobodarskom organizovanju. Ove poruke su pisane specifičnim, jezgrovitim, često i eksperimentalno stvaralačkim jezikom, karakterističnim za bivšeg glasnogovornika pokreta, subkomandanta Markosa.

Sama proslava, po rečima onih koji su došli da pristvuju bila je jednostava, sa predstavama, pesmama, izložbama koje su "objašnjavale kako je kapitalizam ostavio prazninu i nasilje" [1] u njihovim zajednicama, te podsećanjem na one koji su pali u borbi, kao i na očeve i majke trenutno nestalih stanovnika Čjapasa, usled nasilja narko-kartela. Deo proslave, koji je takođe predstavljao simboličku poruku, bilo je marširanje vojnika Zapatisticke armije u ritmu kumije, što je bio svojevrstan zapatistički odgovor na uobičajenu simboliku vojnih parada u kojima se veličaju snaga i sposobnost za uništavanje - ovaj odgovor jasno je poručio da zapatisti biraju radije život i stvaranje, od militarizacije, uništavanja i rata.

Iz obraćanja subokmadanta Moisesa tokom proslave

Na samoj proslavi, okupljenima se obratio subkomadant Mojzes i između ostalog rekao:

"...postoje dve stvari: imovina mora da pripada ljudima i da bude zajednička, a ljudi moraju da upravljaju svojim životima.

Ljudi su ti koji moraju da znaju kako da upravljaju svojim životima, zapatista kompanjerosi. To je ono što smo pokazali pre 30 godina (...) i mi to moramo to da isprobavamo u praksi, nemamo priručnik za to, nemamo knjigu."

Mojzes je objasnio da su oni u stalnom procesu razmene ideja „kako bi videli koja od njih je najbolja za život“. "Ono što je već činjenica" – rekao je – "u praksi, ko radi jede, ko ne radi neka jede svoje novčanice i jede svoje novčiće, da vidi da li to zadovoljava njegovu potrebu za glađu".

Najavio da će se u narednim godinama raditi na jačanju „zajedništva“, što nije isto što i kolektivno vlasništvo, već nevlasništvo, „ali za to je potrebna organizacija, činjenje dela“.

Objasnio je i da proces u kojem se nalaze ne zahteva upotrebu oružja, ali ako zapatisti budu napadnuti, "mi ćemo se braniti". "Ići ćemo tim putem i branićemo se. Nemamo potrebu da ubijamo vojnike i loše vlade, ali ako dođu, mi ćemo se braniti".

"To je ono što ćemo da radimo tokom narednih godina. Narod vlada i vlast se pokorava, sredstva za proizvodnju su zajednička i ljudi će to videti. Hvala vam puno, to je sva što imamo da kažemo."

 

Nove poruke zapatista - reorganizacija zapatističkih zajednica
 

Kao što sam već pomenuo na početku, zapatisti su započeli, nakon obaveštavanja "javnosti" o detaljima proslave tridesetogodišnjice pobune, sa objavljivanjem tekstova u kojima što direktno, što indirektno pojašnjavaju kako novu organizaciju zapatističkog samoupravljanja, tako i razloge zbog kojih njihova pobuna još traje. Diskusije o novim oblicima organizovanja trajale su, po njihovim rečima, nekoliko godina i, predstavljaju odgovor na probleme sa kojima su se suočavali, od uobičajenog nasilja paramiltarnih grupa bliskih meksičkoj državi, izolacije pojedinih zapatističkih zajednica, do u zadnje vreme sve oštrijih međusobnih sukoba narko kartela.

Ono što prvo pada u oči jeste da predložena nova organizacija dosta podseća na anarhokomunističke ideje i predstavlja značajan iskorak ka slobodarskom društvenom ustrojstvu, te novi, verovatno odlučujući korak ka prenošenju političkog odlučivanja na opštinu/lokalnu zajednicu. Ovo je u neku ruku kulminacija puta koji je nekada marksističko-lenjinistička gerila prešla u svom kontaktu i udruženoj borbi sa zajednicama lakandonske džungle - početna antiautoritarna tendencija se tokom vremena razvijala i sada, nakon trideset godina, dobila je svoj najkonkretniji politički i praktični oblik.

O čemu se radi u novoj organizaciji? Rasformirani su glavni organi politčkog upravljanja koji su do sada postojali, 12 teritorijalnih jedinica koje su bile nosioci političke moći, odlaze u zaborav. Glavna baza autonomije, bez koje ništa drugo ne može da postoji jeste Lokalna autonomna uprava (skraćenica na španskom je GAL). Svuda gde postoje zapatističke zajednice postoji i GAL, lokalna uprava koja je osnova autonomije. Kooridinaciju između različitih GAL jedinica vrše osobe izabrane na skupštinama zajednica, sela, gradova, rančeva, itd. Svaka lokalna autonomna uprava kontroliše svoje organizacione resurse, poput škola ili bolnica, kao i odnose sa susednim nezapatističkim prijateljskim naseljima. Takođe ona nadgleda i pojave korupcije, grešaka ili lošeg upravljanja. Svaki Kolektiv lokalnih uprava ima svog direktora čija je uloga da u hitnim slučajevima poziva na skupštine lokalnih uprava ili kada postoje problemi koji se tiču nekoliko lokalnih uprava. Treći nivo ogranzacije predstavljaju Skupštine kolektiva lokalnih zapatističkih samouprava, koje su zasnovane na prethodnom nivou, kolektivima lokalnih samouprava i one su mobilne, odnosno sazivaju se u gradovima u kojima za to postoji potreba.

Cilj i svrha ovakve nove organizacije jeste povećanje sigurnosti i bezbednosti zapatističkih gradova spram prirodnih katastrofa, epidemija, napada meksičke države ili korporacija, i slično. Čak i ako lokalni gradovi i sela, zbog bilo kojih od ovih razloga postanu izolovani, oni moraju da budu spremni da prežive i da se organizuju.

Problemi, izolacija i narko karteli

Jedan od problema, koji je postojao u starom načinu organizacije bilo je i to što je od 2012, meksička država dopustila zapatističkim zajednicama da učestvuju u njenim lokalnim vlastima, ali to je automatski značilo da zapatističke zajednice koja to odluče više neće biti smatrane zapatističkim, odnosno biće "izbačene" iz zapatističkog pokreta. Ovo je uticalo na određeno osipanje u broju zapatističkih zajednica. No, pandemija kovida iz 2020, dodatno je zakomplikovala ovu situaciju, zato što su pojedine zapatističke zajednice bile prepuštene same sebi. Reorganizacije zapatističke samouprave, sada znači i to da lokalne zapatističke zajednice imaju punu odgovornost i moć odlučivanje u koju vrstu aranžmana žele da ulaze sa obližnjim gradovima, NVO-ima i pod kojim uslovima.

Na drugoj strani, ono što je zakomplikovalo društvenu situaciju kako u celom Čjapasu, tako i unutar zapatističkog prostora jeste rat između dva narko kartela, Sinaloa kartela i Nove generacije Halisko kartela, za kontrolu granice prema Gvatemali. Ova granica, pored samih narkotika, omogućava i šverc raznih drugih roba, a pogotovo ljudi koji pokušavaju da se domognu Sjedinenih Američkih Država, bežeći od siromaštva i sunovrata društava u kojima žive. Čjapas je tradiconalno pripadao Sinaloa kartelu, ali nakon što je Kartel nove generacije Halisko odlučio da preuzme kontrolu granice, započeo je novi krvavi talas do sada nezabeleženog nasilja u Čjapasu.

Nova reorganizacija zapatističke autonomije jeste pokušaj i da se na ovakvu situaciju nađe odgovor. Kao i do sada, zapatisti menjaju svoje telo i funkcije, tragajući za najefikasnijim oblicima organizovanja i postojanja u društvu u kome žive i u kome se bore za solidarnost i slobodu. Mnogo je nepoznanica ispred njih u Čjapasu, ali i ispred svih nas ostalih u drugim delovima sveta, u kome trend militarizacije, narkotičke izmaglice, društvenim mrežama kontrolisanog skretanja u iracionalnost teorija zavera i desničarsko populističke autoritarne režime postaje sve intenzivniji i pogubniji.

Onlajn izvori:
https://jacobin.com/2024/02/chiapas-mexico-violence-cartels-zapatistas
https://enlacezapatista.ezln.org.mx/2023/11/13/ninth-part-the-new-structure-of-zapastista-autonomy/
https://schoolsforchiapas.org/communality-the-anti-capitalist-path-ta/