Od 5. do 7. jula, Priština (Kosovo) je transformisana u središte anarhističke misli, koordinacije i solidarnosti jer je bila domaćin 16. izdanja Balkanskog anarhističkog sajma knjiga (BAB). Ovaj prvi anarhistički skup u istoriji na albanskom govornom području okupio je preko 250 učesnika iz 29 zemalja, od Čilea do Azerbejdžana. Ukupno 32 kolektiva i inicijative izložili su knjige i fanzine, a organizovano je 18 diskusija i događaja, pokazujući sveobuhvatnu raznolikost pokreta. U istinskom duhu kolektivizma i uzajamne pomoći, učesnici su se angažovali u organizaciji, čime je ovaj događaj postao izuzetna demonstracija šta se sve može postići zajedničkim radom.

Održavanje ovakvog događaja u Prištini je od posebnog značaja. Od kraja rata, Kosovo je ostalo zarobljeno u stanju stalnog sukoba, što je dovelo do trajne atmosfere napetosti između kosovske i srpske države. Elite sa obe strane su u velikoj meri iskoristile ovu situaciju, obezbeđujući i bogateći se zahvaljujući podeli među društvima. Sama činjenica da su drugovi/ice sa celog Balkana, uključujući Kosovo i Srbiju, stali rame uz rame, osuđujući nacionalizam i državnu politiku, snažan je dokaz naše kolektivne posvećenosti solidarnosti, otporu i saradnji preko veštačkih granica i državne politike koja imaju za cilj da nas razdvoje.

Hitnost ovog skupa ne može da se umanji. U vreme kada ratni požari pustoše svet i kada se širi avet otvorenog fašizma, države se sve više militarizuju i sve je više represije. Tokom BAB-a, podelili smo iskustva naših regiona i analizirali smo kako balkanske države pojačavaju svoju nacionalističku retoriku dok istovremeno gomilaju oružje i pokreću diskusije o ponovnom uspostavljanju obaveznog služenja vojnog roka. Ove aktivnosti podstiču narative koje imamo jedni o drugima, a koji se koriste kao opravdanje za militarizaciju i ulivaju strah u društva. Smatramo da je imperativ da ljudi na Balkanu i šire, kao i anarhistički kolektivi i pojedinci/ke, prodube koordinaciju i ojačaju mreže otpora protiv ponovnog izbijanja nacionalizma i militarizma. Ako se to ne učini, neizbežno će doći do rata.

Rat je suštinski deo kapitalističkog sistema. Bilo da je niskog intenziteta ili punog intenziteta, on služi kao važno oruđe za ekspanziju kapitalizma otvaranjem novih izvora za eksploataciju, kao što su zemljište, more, minerali, sva živa bića, ili proizvodnja i prodaja oružja kao kapitala. Ne padamo u zamku razumevanja sukoba između nacionalnih država na crno beli način, iako prihvatamo njegove nijanse i kontekste u kojima se dešavaju; mi ih vidimo kao rat kapitala protiv društava. Ratovi u Ukrajini, Sudanu, Siriji, Mjanmaru, podsaharskoj Africi, ratovi kartela u Meksiku i drugi dele istu logiku dominacije i širenja kapitala, koji donosi samo smrt i uništenje.

Svesni smo da države Balkana nisu samo posmatrači sa strane spektakla rata, već njegov suštinski deo; od smeštaja velikih svetskih vojnih objekata, obezbeđivanja poligona za obuku oružanih snaga, nuđenja logistike i koridora za premeštanje naoružanja i trupa, doprinosa tehničkom znanju, igranja značajne uloge u globalnim ratnim manevrima i proizvodnji i prodaji oružja širom sveta, drugim rečima, deo su omogućavanje ubistava i genocida. Dok privatni i državni sektor naporno rade, ruku pod ruku, da razviju čak i najmanje balkanske zemlje u ozbiljan region za proizvodnju i/ili kupovinu oružja, vidimo sve veći pritisak na lokalna društva da prihvate novu, sve militarizovaniju stvarnost pod izgovorom straha i neizvesnosti za budućnost.

Možda najpodliji i najočitiji primer ratne logike jeste genocid koji se dešava u Gazi i napadi na palestinski narod na Zapadnoj obali, sa desetinama hiljada mrtvih civila i uništenim čitavim regionom, u kontinuiranom prenosu na našim ekranima; sve to podržavaju svetske imperijalističke sile i vojno-industrijski kompleks, uključujući balkanske države, koje pružaju političku i vojnu podršku. Genocidni rat uništenja u Gazi služi i kao podsetnik na kolonijalističku sposobnost Zapada da vodi ratove istrebljenja i kao smrtonosno-politička laboratorija, koja pokazuje šta vladajuće klase trenutno žele i mogu da urade čitavom stanovništvu.

Solidarni smo sa palestinskim narodom i pozivamo na otpor u svakoj balkanskoj regiji kako bi se poremetila politička i vojna podrška koju balkanske države pružaju državi Izrael. Shvatamo da neprijatelj nije samo rat već i države i kapitalistički sistemi koji ga održavaju.

Imajući sve navedeno u vidu, pozivamo na transnacionalne dane akcije protiv militarizma i nacionalizma u prvoj nedelji oktobra (1-10. oktobra 2024. godine). U ovom periodu pozivamo svakoga, da na svom mestu i na svoj način, organizuje akcije protiv ratnih uslova: nacionalizma, militarizma, patrijarhata, politike isključivanja itd. Pozivamo na akcije protiv industrije naoružanja i transporta, oružja, protiv svih nacionalnih vojnih aparata, multinacionalnih vojnih koalicija i sve veće militarizacije naših društava. Kao i prethodnih godina, ističemo našu solidarnost sa svim dezerterima, protivnicima rata i prigovaračima savesti.

Militarizacija Balkana je nenamerno dovela do militarizacije državnih granica, koje su postale smrtne kazne za migrante koji koriste Balkan kao put do evropskih gradova. Prikazane kao granice „Tvrđave Evrope“, balkanske zemlje su preuzele ulogu kontrole kretanja, što znači odbijanje, pljačku, premlaćivanje, zatvaranje, pa čak i ubistva migranata, sve pokriveno tehnokratskim jezikom upravljanja migracijama. Stotine miliona novčanih sredstava donirano je balkanskim zemljama, opremajući ih najsavremenijom tehnologijom za militarizaciju i nadzor granica, u isto vreme pružajući gostoprimstvo snagama Fronteksa, u usaglašenom nastojanju da se zaštiti „Tvrđava Evropa“. Sada, ne samo da balkanske zemlje deluju kao blokatori migranata koji dolaze u Evropu, već preuzimaju i aktivnu ulogu u „obrađivanju“ migranata kroz osnivanje centara u Albaniji u ime Italije, ili kroz iznajmljivanje 300 zatvorskih ćelija Kosova Danskoj, da se koriste za strance koji će biti deportovani. Uzimajući u obzir naše lično iskustvo, pošto dolazimo iz društava koja su oblikovana migracijom (ili smo sami izbegli), solidarni smo sa migrantima koji dolaze na Balkan i prolaze kroz njega, i naglašavamo potrebu za jačanjem transnacionalnih anarhističkih inicijativa za pružanje podrške ljudima u pokretu.

Mučno preživljavanje žena, trans, rodno nekonformističkih i kvir osoba u patrijarhalnim kapitalističkim društvima, dodatno je pogoršano neoliberalnim reformama, reakcionarnim klerikalno-konzervativnim snagama i dehumanizujućom državnom politikom. U sve više nacionalističkim i militarizovanim državama, retorika demografskog pada koristi se da opravda restriktivnije politike u pogledu autonomije ljudi koji se rađaju. Tela se svode na puke posude za reprodukciju, kako u smislu rađanja, tako i u pogledu nege, koje kapital eksploatiše kao strogo kontrolisan rad kroz direktnu kontrolu nad telima. Dakle, anarhistička borba za slobodu i jednakost je suštinski feministička borba. Potvrđujemo našu posvećenost borbi protiv patrijarhata u svim njegovim oblicima eksploatacije i nejednakosti, kao i našu posvećenost borbi za reproduktivnu pravdu, bezbedan i samostalan abortus.

Štaviše, naglašavamo da naš anarhistički pokret mora biti siguran prostor za sve, negujući okruženja koja obuhvataju ideal jednakosti, oslobođena mačizma, mizoginije, homofobije, transfobije i kvirfobije. Razumevajući da ima još posla koji treba da se uradi u tom pogledu i da bismo negovali ovu kulturu, mi se obavezujemo na transformativnu pravdu u našim zajednicama.

Borba protiv kapitalizma znači borbu protiv njegove logike i kontrole više frontova. Dakle, naša borba je sastavni deo mnoštva borbi unutar društva, pri čemu svaka regija doživljava drugačiji kontekst. Dakle, anarhistička borba protiv kapitalizma je i borba protiv svakog državnog nasilja i destrukcije. Ovaj BAB je ponovo potvrdio našu posvećenost ukidanju zatvora i naglasio našu javnu podršku anarhističkim zatvorenicima u regionu i šire. Kao anarhisti, takođe moramo biti na čelu borbe protiv uništavanja životne sredine. Dakle, moramo razviti strategije koje ne samo da se bave neposrednim krizama (koje često prenaprežu naše kapacitete), već i kreiraju dugoročnu višeslojnu analizu, kao i strukture otpora kapitalizmu. To se može postići samo prepoznavanjem međusobne povezanosti naših borbi, koja se mora odraziti na sve aspekte našeg organizovanja i delovanja.

Tokom ovog BAB-a razgovarali smo i o važnosti daljeg širenja i uspostavljanja sopstvene autonomne infrastrukture. Skvotovi i autonomni društveni centri su od velikog značaja u ovakvoj infrastrukturi, obezbeđujući prostor za organizovanje, izgradnju zajednice i otpor. Međutim, ovi prostori se suočavaju sa značajnim izazovima, od državne represije do unutrašnjih protivrečnosti. Potvrdili smo neophodnost negovanja ovakvih inicijativa, prepoznajući njihovu ulogu u pokretu i zajednicama u kojima živimo.

Isto tako, istakli smo značaj osnivanja sopstvenih štamparskih inicijativa i anarhističkih medija, poput radio projekata, koji su ključni za širenje vesti i iskustava o borbi našeg pokreta, kao i za društvo u celini. Isto tako, prepoznajemo i potrebu da vodimo računa o sopstvenoj istoriji kroz arhivske projekte. Ovi projekti mogu poslužiti ne samo kao platforme za beleženje i pisanje istorije kroz sopstvene narative, već i kao izvori znanja o taktikama, praksama i analizama koje još uvek možemo dobro da iskoristimo.

Balkanski anarhistički sajam knjiga 2024. godine ponovo je potvrdio našu kolektivnu snagu i posvećenost izgradnji sveta bez ugnjetavanja, naglašavajući našu posvećenost otporu s jedne strane i solidarnosti s druge strane. Dok gledamo u budućnost, moramo nastaviti da gradimo mreže podrške i razvijamo strategije za suočavanje sa kapitalističkim sistemom i državom koja ga čuva. Moramo proširiti naše mreže i doći do balkanskih gradova u kojima nema anarhističkih inicijativa, podržavajući ih da se uspostave i napreduju. Koordinacija i solidarnost su stubovi na kojima ćemo graditi svoj otpor i stvarati budućnost zasnovanu na uzajamnoj pomoći, slobodi, radikalnoj empatiji i jednakosti.

Moramo još jednom istaći važnost održavanja ovog sajma knjiga na albanskom govornom području, označavajući ga kao prvi anarhistički skup ikada na ovim prostorima. Kolektivi, grupe i pojedinci koji su došli iz celog sveta imali su priliku da se upoznaju sa kontekstom lokalne borbe i podele svoja iskustva sa građanima Prištine. Za mnoge ljude u Prištini koji su posetili sajam knjiga, kao i za kolektive i pojedince koji su ga podržali, ovo je bilo iskustvo učenja koje je pokazalo moć nehijerarhijskog organizovanja zasnovanog isključivo na solidarnosti i uzajamnoj pomoći. Takođe je naglašena važnost anarhističke analize i organizovanja u okviru lokalnih i regionalnih borbi.

Na kraju, sa velikim zadovoljstvom najavljujemo da će se sledeći Balkanski anarhistički sajam knjiga održati u Solunu, u Grčkoj.

Učesnici Balkanskog anarhističkog sajma knjiga 2024

7. jul, Priština.

 

Izvor: https://bab2024.espivblogs.net/final-statement/
 

Izvor: link