Otvoreni poziv za učešće u programu i moderiranju
Želimo da zajednički otvorimo prostor za diskusiju koja je ukorenjena u stvarnim borbama, proživljenim iskustvima i tekućem organizovanju.
Ovo je otvoreni poziv za učešće u nizu diskusija izgrađenih oko tema BASK26 poziva – oblasti koje vidimo kao ključne za zajedničku refleksiju, analizu i akciju širom Balkana danas.
Tražimo doprinose ukorenjene u konkretnim iskustvima sa terena: organizacionim naporima, tačkama otpora, praksama brige i oblicima solidarnosti. Cilj je da iskoračimo od onoga protiv čega se borimo i da produbimo praksu (praksis) onoga što gradimo, te da kroz to ojačamo veze između drugarica i drugova, inicijativa i grupa.
Pozivamo vas da razmislite o tome gde se vaše iskustvo, analiza ili tekući rad uklapaju u ove teme. Gde ste već uključeni? U kojim borbama učestvujete? Šta je to što možemo zajedno da podelimo, preispitamo ili razvijemo?
Ako želite da doprinesete nekoj od diskusija, pišite nam i navedite:
- diskusiju u kojoj želite da date svoj doprinos (sa liste ispod)
- kratak pregled (nacrt) vašeg predloženog doprinosa
Diskusije su trenutno zamišljene kao koncepti; program će se menjati na osnovu doprinosa i ideja koje budemo dobili od drugarica i drugova koji žele da učestvuju.
Takođe tražimo drugarice i drugove koji bi preuzeli ulogu moderatora/facilitatora koji bi vodili diskusije i osigurali da one ostanu fokusirane, participativne i praktične. Tome će prethoditi onlajn koordinacioni sastanak za facilitatore/moderatore, otvoren za sve koji su zainteresovani za ovu ulogu.
Ovo je poziv da zajedno oblikujemo diskusije, kao akteri zajedničkog procesa razmišljanja, organizovanja i građenja.
Javite nam se putem imejla: bab2026@riseup.net
TEME PROGRAMA I DISKUSIJE
1. Internacionalizam, organizovanje i utopije
[o izgradnji pokreta, kolektiva i organizovanju borbi: gde ne uspevamo, a gde pobeđujemo; šta nam BASK znači]
Želimo da otvorimo pitanja o tome kako se organizujemo preko granica, dok istovremeno ostajemo ukorenjeni u specifičnim realnostima Balkana. Želimo da napravimo iskorak od apstraktnog internacionalizma i da se fokusiramo na infrastrukturu, odnose i prakse koje održavaju pokrete tokom vremena. Šta znači zajednički graditi kroz rascepkane teritorije, jezike i političke kontekste? Gde se naši organizacioni napori lome, a gde istrajavaju? Kakva su naša konkretna iskustva u izgradnji kolektiva, održavanju borbi i stvaranju oblika života koji nagoveštavaju ono za šta se borimo?
Diskusija: Izgradnja autonomnih prostora i njihova odbrana
Autonomni prostori ostaju jedna od retkih materijalnih baza za organizovanje izvan kontrole države i tržišta. Ova diskusija će se fokusirati na konkretnu realnost stvaranja, održavanja i odbrane prostora na Balkanu (od skvotova do društvenih centara). Želimo da čujemo o pravnim pritiscima, pretnjama iseljenjem, samofinansiranju, unutrašnjoj dinamici i odnosima sa lokalnom zajednicom. Umesto da romantizujemo ove prostore, želimo da razgovaramo i o njihovim protivrečnostima i ograničenjima, insistirajući pritom na njihovoj neophodnosti kao infrastrukture za zajednički život, organizovanje i otpor.
Diskusija: Dekolonizacija u kontekstu Balkana
Ovom diskusijom želimo da se pozabavimo dekolonizacijom kao neophodnim, ali i osporavanim okvirom na Balkanu. Želimo da ispitamo kako kolonijalni i evrocentrični narativi oblikuju i dominantni diskurs i radikalne prostore, često pozicionirajući region kao periferan, zaostao ili onaj kojem je potrebna intervencija. Želimo da se fokusiramo na preuzimanje lokalnih istorija, praksi i identiteta kao mesta otpora, uz kritički osvrt na unutrašnje hijerarhije i protivrečnosti. Želimo da artikulišemo balkansku anarhističku dekolonijalnu perspektivu koja je utemeljena u specifičnim uslovima regiona, bez pukog kopiranja spoljnih primera.
Evo prevoda celog drugog bloka diskusija na srpski jezik, sa istom terminologijom, doslednom upotrebom reči „diskusija“ i zadržanim oštrim, aktivističkim tonom:
2. Ekološko uništavanje, otimanje resursa i teritorijalne borbe
[o rudarstvu, zelenom kapitalizmu, procesima privatizacije, blokadama]
Ekološke borbe na Balkanu neodvojive su od pitanja zemlje, opstanka i političke ekonomije. Želimo da pokrenemo razgovore o ekstraktivizmu (bespoštednom iscrpljivanju resursa), privatizaciji i takozvanim zelenim tranzicijama kao procesima koji restrukturiraju teritorije i raseljavaju zajednice. Želimo da u centar pažnje stavimo prakse otpora, blokade, lokalno organizovanje i odbranu zemlje, povezujući ih pritom sa širim regionalnim i globalnim dinamikama.
Diskusija: BLOKADE: Metod odbrane
Blokade su u porastu širom Balkana kao direktan i opipljiv način odbrane zemlje, resursa i zajednica. Ova diskusija poziva drugarice i drugove uključene u blokade protiv eksploatacije resursa, infrastrukturnih projekata, iseljenja ili državnog nasilja da podele konkretna iskustva. Šta blokadu čini efikasnom? Kako se blokade organizuju, održavaju i brane? Koja su njihova ograničenja, šta postižu, a gde ne uspevaju? Želimo da prevaziđemo simboliku i posmatramo blokade kao strategiju: kako one prekidaju tokove kapitala i moći, kako grade zajedničku snagu na terenu i kako se mogu povezati kroz različite borbe.
Diskusija: Ekologija, energija i ekstraktivizam na Balkanu
Širom regiona, ekstraktivni projekti poput rudarstva, hidroelektrana, energetskih koridora itd., menjaju izgled predela i raseljavaju zajednice. Kako da pređemo sa zajedničke analize na koordinisanu akciju? Pozivamo inicijative i kolektive da se osvrnu na svoje borbe i istraže konkretne načine za njihovo povezivanje: deljenje resursa, izgradnju regionalne solidarnosti i razvijanje zajedničkih strategija protiv ekstraktivizma i energetskih režima nametnutih odozgo.
Diskusija: BALKAN JEDE EVROPSKO SMEĆE – Tranzicije ka čemu ili Kakve tačno tranzicije / Ozelenjavanje u čije ime?
„Zelena tranzicija“ se sve više koristi za opravdavanje novih oblika eksploatacije. Države, pod izgovorom i podstaknute ograničenim obavezama da se usklade sa neoliberalnim evropskim integracijama, nastavljaju da nude Balkan kao deponiju za otpad, štetne industrije i autsorsovana (izmeštena) „rešenja“. Ova diskusija preispituje dominantni narativ o tranziciji. Kakva se budućnost gradi i za koga? Želimo da se kritički pozabavimo državnim politikama, neoliberalnim evropskim integracijama i jezikom održivosti, otvarajući prostor za zamišljanje i artikulisanje tranzicija koje su ukorenjene u lokalnim potrebama, autonomiji i ekološkoj pravdi.
Diskusija: Pristup hrani i bezbednost hrane
Balkan proizvodi i izvozi ogromne količine hrane, a ipak je pristup hranljivoj, bezbednoj i lokalno proizvedenoj hrani i dalje ograničen. Umesto toga, tržišta su preplavljena uvezenom hranom lošeg kvaliteta. Ova protivrečnost odražava širi sistem oblikovan dugovima, izvozno orijentisanim ekonomijama i spoljnom kontrolom. Ova diskusija posmatra hranu ne samo kao robu, već kao pitanje moći i opstanka. Kako da povratimo pristup hrani? Koje prakse već postoje, od malih proizvođača do kolektivne distribucije? I kako se one mogu ojačati i povezati?
Diskusija: Najveći deo naše proizvodnje nije usmeren na ljudske potrebe
Ova diskusija ima za cilj da preispita koliko zapravo znače individualna odgovornost i takozvane promene životnog stila, dok sistemi proizvodnje ostaju netaknuti. Istovremeno, većina proizvodnje ostaje organizovana oko profita, a ne oko ljudskih ili ekoloških potreba. Ova diskusija se bavi upravo tom tenzijom. Kako da se odnosimo prema ekološkim načinima života, a da ne reprodukujemo narative zasnovane na krivici ili depolitizaciji? Šta znači preuzeti odgovornost kolektivno? Pozivamo na promišljanje o svakodnevnim praksama, ograničenjima i protivrečnostima, kao i o tome kako se individualni i kolektivni pristupi mogu susresti na načine koji dovode u pitanje postojeći sistem, a ne koji mu se prilagođavaju.
Evo prevoda i trećeg bloka diskusija na srpski jezik, sa istom terminologijom i angažovanim tonom prilagođenim temi tehnologije i nadzora:
3. Tehnologija i doba nadzora
Želimo da se osvrnemo na tehnologije na koje se svakodnevno oslanjamo – kao što su platforme, uređaji i infrastrukture – i na uslove u kojima se oni proizvode. Odluke o njima donose se na nekom drugom mestu, dok njihove posledice živimo ovde. Kako da prisvojimo ove sisteme, postoji li mogućnost da izgradimo sopstvene ili treba da ih odbacimo? Kroz ove diskusije želimo da razgovaramo o rastućoj dominaciji kapitalističke tehnologije u svakodnevnom životu i načinima na koje je ona povezana sa nadzorom, ekstrakcijom i moći. Želimo da ovu raspravu utemeljimo u realnosti Balkana, gde su nam ovi sistemi nametnuti.
Diskusija: Kako se Balkan nadzire
Nadzor na Balkanu nisu samo kamere ili prikupljanje podataka; on je duboko usađen u političku zavisnost, granične režime i digitalne infrastrukture koje su uglavnom oblikovane izvan regiona. Države usvajaju tehnologije nadzora kroz ugovore sa stranim kompanijama i institucijama, što se često pravda bezbednošću, kontrolom migracija ili „modernizacijom“, uz minimalnu odgovornost javnosti. Istovremeno, ljudi se prate kroz sisteme socijalne zaštite, radna mesta i digitalne platforme, što stvara slojeve kontrole koji su neravnomerno raspoređeni, ali se široko osećaju. Ovo nije dalek ili apstraktan proces. On utiče na kretanje, pristup resursima i sposobnost organizovanja. Istovremeno, diskurs o nadzoru teži da parališe organizacione napore u beskrajnim raspravama o oprezu i strahu. Ipak, prakse otpora već postoje, pa stoga kroz ovu diskusiju pitanje nije samo kako nadzor funkcioniše, već kako možemo izgraditi alternative u našem organizovanju i u našem društvu.
Diskusija: Tehnologija svakodnevnog života
Tehnologije koje strukturiraju svakodnevni život proizvode se kroz globalne sisteme ekstrakcije resursa i eksploatacije rada. Od iskopavanja materijala, preko sklapanja uređaja, do upravljanja podacima – ovaj lanac proizvodnje je dalek, neproziran i organizovan oko profita. Pošto ove tehnologije postaju neophodne za komunikaciju i pristup uslugama, njihovo odbacivanje postaje sve teže. Ovo stvara protivrečnost: oslanjamo se na sisteme koje sami ne oblikujemo. Problem nije prosto u prekomernoj upotrebi, već u nedostatku kolektivne kontrole. Želimo da razgovaramo o tome kako omogućiti alternativne oblike.
Diskusija: Tranzicija na veštačku inteligenciju (AI) – ka čemu i za koga?
Ekspanzija veštačke inteligencije (AI) često se prikazuje kao neizbežan napredak, ali ona je izgrađena na materijalnim infrastrukturama koje troše ogromne resurse i vođene su profitom. Data centri zahtevaju masivne sisteme za hlađenje, trošeći vodu i energiju u velikim razmerama, ali takođe menjaju i ljudski način razmišljanja, života i ponašanja. Ova tranzicija produbljuje postojeće nejednakosti i ekološke pritiske. Borba protiv nje ne znači potpuno odbacivanje tehnologije, već suočavanje sa načinom na koji se ona razvija i nameće. To uključuje razotkrivanje njene materijalne cene, pružanje otpora njenoj integraciji u sisteme kontrole i izgradnju alternativa koje daju prednost kolektivnim potrebama u odnosu na optimizaciju i profit. Šta predstavlja tranzicija ka AI na Balkanu, kako možemo da se borimo protiv te ekstrakcije i kako da povežemo naše borbe?
Diskusija: Tehnološko-medicinski kompleks
Tehnologija igra ključnu ulogu u medicini. Istovremeno, kako te tehnologije ulaze na šira tržišta, one postaju standardizovane i apsorbovane u svakodnevni život, što dovodi do široko rasprostranjene zavisnosti koja prevazilazi njihovu prvobitnu svrhu. Ovo stvara tenziju. S jedne strane, tehnologija može proširiti mogućnosti i smanjiti barijere u izgradnji naše autonomije. S druge strane, ona može nametnuti izolaciju kroz samodijagnozu, zameniti kolektivne oblike brige i prebaciti odgovornost na pojedinca. Odgovor ne može biti ograničavanje pristupa, već ponovno promišljanje o tome kako se te tehnologije koriste. Cilj diskusije nije samo pristup i definisanje alata, već uslovi koji njihovu upotrebu čine smislenom, podržanom i kolektivno održivom.
Evo prevoda i poslednjeg, četvrtog bloka diskusija na srpski jezik, sa istom terminologijom i jasnim fokusom na političko-ekonomski i aktivistički rečnik:
4. Razumevanje kapitala i depolitizacija svakodnevnog života
[o političkoj ekonomiji, dugu, strukturnom prilagođavanju, urušavanju javnih službi]
Širom Balkana, mere štednje koje sprovodi država predstavljaju dugoročno stanje koje oblikuje način na koji ljudi žive, rade i odnose se jedni prema drugima. Dug, strukturno prilagođavanje i integracija u globalna tržišta sistematski su urušili javne službe, oslabili zaštitu rada i prebacili teret opstanka na pojedince i neformalne mreže. Istovremeno, ovi procesi se prikazuju kao tehnički ili neizbežni, čime se uklanjaju iz političke debate i svakodnevnog osporavanja. Ove diskusije se fokusiraju na to da ove dinamike ponovo učinimo vidljivim kao politička pitanja. Kako kapital organizuje svakodnevni život, šta možemo sebi da priuštimo, kako pristupamo nezi i brizi, kako zamišljamo budućnost? Kako dug funkcioniše ne samo kao ekonomski mehanizam već i kao oblik disciplinovanja? I kako da se odupremo fragmentaciji i izolaciji koje mere štednje proizvode, dok istovremeno gradimo oblike kolektivne podrške koji ne služe prosto kao kompenzacija za povlačenje države, već je aktivno izazivaju?
Diskusija: SAP (Programi strukturnog prilagođavanja) na Balkanu – Cena života
Programi strukturnog prilagođavanja i tekuće ekonomske „reforme“ preoblikovali su Balkan na osnovu privatizacije, deregulacije i fiskalne discipline. Rezultat je stalni porast troškova života, stanovanja, energije i hrane, dok plate ostaju niske i nesigurne. Dug postaje normalizovano stanje na svim nivoima: države i domaćinstva su podjednako vezani za cikluse otplate koji primoravaju društvo na kapitalizaciju, na uštrb samog života. Kratki izveštaji sa terena i podeljena svedočanstva mogu pomoći da se mapira kako se ovi pritisci osećaju u različitim kontekstima, čineći vidljivim obrasce koji se često posmatraju kao čisto individualni problemi. Istovremeno, uzajamna pomoć nastavlja da se pojavljuje kao odgovor – neformalna, često krhka, ali suštinski važna. Pitanje je kako ove prakse mogu da prerastu iz hitne podrške u održivije, organizovanije oblike koji se direktno suočavaju sa uslovima koji proizvode krizu.
Diskusija: Izgradnja međusobne brige
Mere štednje i kriza ne pogađaju sve podjednako. Ranjivije grupe, kao što su žene, kvir, trans osobe i osobe sa invaliditetom, često se suočavaju sa intenzivnijom nesigurnošću, nasiljem i isključivanjem, posebno u trenutku kada države postaju sve neprijateljskije nastrojene. U ovom kontekstu, lokalna uzajamna pomoć postaje ne samo sredstvo preživljavanja već i neophodan oblik otpora. Ova diskusija ima za cilj da promisli izgradnju „oslobođene podrške“. Šta znači organizovati brigu kolektivno, na načine koji su autonomni i politički utemeljeni? Koji resursi – materijalni, emocionalni, logistički – su nam potrebni i kako se oni mogu održati? Istovremeno, želimo da se pozabavimo ograničenjima i pritiscima ovog rada: sagorevanjem (burnout) i oskudicom. Cilj je jačanje praksi koje pružaju podršku životima u sadašnjem trenutku, ali i doprinose dugoročnoj kolektivnoj snazi.
Diskusija: Sada je vreme za samoorganizovanje
Mnogi „projekti miljenici“ koje su osnovali i finansirali zapadni donatori – a čiji je cilj zatvaranje i depolitizacija borbi – gube na značaju i moći usled pukotina u „međunarodnom razvojnom kompleksu“. Postojeći sistem nevladinih organizacija (NVO), izgrađen na zavisnosti, konkurenciji i prilagođavanju borbi kriterijumima finansiranja umesto kolektivnim potrebama, počinje da puca. Ovo otvara prostor da se borbe vrate ljudima i da se krene ka lokalnom organizovanju na Balkanu. Kako se ovi uslovi menjaju, javlja se ključno pitanje: šta znači organizovati se bez služenja interesima međunarodnih gazda? Samoorganizovanje je politička nužnost koja može usmeriti društvene pokrete ka autonomiji. To zahteva ponovno promišljanje resursa – kako se oni stvaraju, dele i održavaju kroz kolektivne doprinose, mreže solidarnosti i alternativne ekonomije. Istovremeno, ovo nije romantični povratak oskudici. TO znači suočavanje sa stvarnim materijalnim ograničenjima uz izgradnju infrastrukture koja može da opstane bez zapadnog uticaja. Izazov je preći sa zavisnosti na oblike organizovanja koji su ukorenjeni, otporni i sposobni da sami određuju svoj pravac.
5. Rat, granice, fašizam i autoritarizam
[sve veća militarizacija, nekrokapitalizam, represija, beskrajni ratovi]
Širom Balkana i šire, sve veća militarizacija, represija i širenje granica preoblikuju svakodnevni život. Ovi procesi su povezani sa širom dinamikom nekrokapitalizma – gde se profit i politička kontrola grade na upravljanju životom i smrću, kroz rat, raseljavanje i isključivanje. Autoritarne tendencije nisu izolovane; one se učvršćuju kroz saveze između država, bezbednosnih infrastruktura i kapitalističkih interesa, proizvodeći stanje stalne, normalizovane krize. Ove diskusije se fokusiraju na to kako se ove dinamike doživljavaju i kako im se pruža otpor. Kako rat, granice i represija strukturiraju kretanje, rad i opstanak? Kakvi oblici organizovanja se javljaju kao odgovor i gde oni nailaze na prepreke? Istovremeno, kako da se suočimo sa rastom fašističkih tendencija, a da ove borbe ne izolujemo od širih političkih i ekonomskih uslova?
Diskusija: Međunarodna solidarnost – Izazovi organizovanja kroz različite borbe
Međunarodna solidarnost ostaje neophodna, ali ju je teško održati u praksi. Napori da se povežu različite borbe, od Sudana do Palestine i širom Balkana, često se suočavaju sa fragmentacijom, udaljenošću i neravnomernim pristupom resursima i informacijama. Solidarnost rizikuje da postane više simbolička nego materijalna, posebno kada veze nisu utemeljene na trajnim odnosima i zajedničkom organizovanju. Ova diskusija postavlja pitanje kako solidarnost može da prevaziđe puka saopštenja i momente mobilizacije. Koji su konkretni izazovi u izgradnji i održavanju ovih veza? Kako da se krećemo kroz razlike između različitih konteksta, a da i dalje delujemo zajedno? Fokus je na razvijanju oblika solidarnosti koji su dugotrajni, odgovorni i sposobni da odgovore na uslove koji se menjaju.
Diskusija: Migrantski kampovi, granični režimi i rad na periferiji
Balkan ostaje ključno mesto u evropskom graničnom režimu, oblikovanom asimetričnim sporazumima koji izmještaju kontrolu migracija. Migrantski kampovi, nasilna vraćanja i sve veća militarizacija, posebno u graničnim zonama, deo su sistema osmišljenog da obuzda i kontroliše kretanje. Istovremeno, države sve više uvoze radnu snagu, stvarajući nove oblike ekonomskih migracija vezanih za prekarni rad, što dodatno pojačava opštu radnu nesigurnost. Ove dinamike su međusobno povezane. Granice ne služe samo za isključivanje; one takođe regulišu rad, proizvodeći radnu snagu koja je kontrolisana, zamenjiva i neravnomerno zaštićena. Ova diskusija razmatra kako ovi sistemi funkcionišu širom periferije i unutar Evrope. Ona takođe otvara prostor za povezivanje sa drugaricama i drugovima širom regiona, u cilju deljenja iskustava i izgradnje veza koje izazivaju kako granično nasilje, tako i eksploataciju rada.
Diskusija: Uspon fašizma
Neprestano svedočimo veoma vidljivom rastu grasruts i državnog fašizma, koji se često organizuje kroz neformalne grupe, kulturne prostore, nove zvanične politike i transnacionalne uticaje. Ove formacije crpe snagu iz širih političkih uslova, ekonomske nesigurnosti, nacionalizma i normalizovanog nasilja, dok istovremeno dobijaju ideološku ili materijalnu podršku od moćnih geopolitičkih aktera. Ova diskusija se fokusira na razumevanje načina na koji ove grupe deluju i kako se usađuju u lokalne sredine. Ona se takođe bavi izazovima odgovora na njih: kako izgraditi bezbednost bez povlačenja iz javnog prostora, kako se organizovati kolektivno bez eskalacije izolacije ili straha, i kako smestiti antifašističku akciju unutar širih borbi, umesto da je tretiramo kao nešto odvojeno.
Evo prevoda i šestog, poslednjeg bloka diskusija na srpski jezik, sa istom pažnjom posvećenom terminologiji društvene kritike i aktivizma:
6. Reprodukcija patrijarhata i kontrola tela
[anti-rodni pokreti, natalitetne politike, „trad-wife“ groznica, liberalizacija feminizma]
Širom Balkana, patrijarhalna kontrola se intenzivira kako kroz konzervativne otpore, tako i kroz liberalno prilagođavanje. Anti-rodni pokreti, natalitetne politike i širenje tradicionalnih uloga kroz nove medije rade na disciplinovanju tela i jačanju reproduktivnih očekivanja. Istovremeno, delovi feminizma bivaju apsorbovani u institucionalne okvire, često odsečeni od materijalnih borbi i oblikovani prioritetima „razvojnih partnera“. Ovi procesi nisu suprotstavljeni; oni koegzistiraju, sužavajući prostor za autonomiju dok se istovremeno predstavljaju ili kao zaštita ili kao napredak. Ova diskusija se fokusira na to kako se kontrola nad telima proizvodi i održava, i kako joj se može odupreti. Kako se rod, reprodukcija i porodica politizuju danas? Gde vidimo kontinuitet sa starijim oblicima kontrole, a gde se pojavljuju novi mehanizmi? Cilj je da se ova pitanja utemelje u proživljenim realnostima, uz otvaranje prostora za kolektivne odgovore koji prevazilaze i reakcionarne i depolitizovane okvire.
Diskusija: Odbacivanje dece i starih
Deca i stari ljudi se često odbacuju kao pasivni, zavisni i bez političke agilnosti (delatne moći), dok se odluke o njihovim životima donose unutar porodica, institucija i šireg društva. Stariji ljudi su potpuno izolovani iz svih aspekata društva, dok su životi i obrazovanje dece kontrolisani i nametnuti od strane država. Ovo odražava oblik strukturne dominacije gde se autonomija sistematski uskraćuje, a kontrola pravda zaštitom ili nuždom. Ova diskusija poziva na promenu perspektive: šta znači razumeti decu i stare kroz prizmu ugnjetavanja? Kako se njihova autonomija može priznati i podržati bez napuštanja brige i odgovornosti? Kako se ova nadmoć reprodukuje u svakodnevnim praksama i kako se može osporiti kroz kolektivnije, poštovanije i participativnije oblike života?
Diskusija: Mentalno i fizičko zdravlje u kapitalizmu
Mentalno i fizičko zdravlje se sve više posmatraju kroz individualizovane pristupe koji ignorišu šire društvene, ekonomske i istorijske uslove. Algoritmi novih medija sve više forsiraju samokontrolu tela. Ove okvire na Balkanu često nameće kapitalizam, noseći pretpostavke koje ne odražavaju lokalne realnosti, dok istovremeno patologizuju odgovore na krizu, siromaštvo i nestabilnost. Razumeti kako je lični očaj povezan sa strukturnim uslovima znači povratiti znanja, prakse i oblike brige koji postoje izvan institucionalnih sistema. Hajde da razgovaramo o tome kako da preoblikujemo podršku ka kolektivnim, dostupnim pristupima koji ne izoluju pojedince od uslova u kojima žive. Hajde da razgovaramo o tome kako da pređemo sa individualne izolacije na kolektivnu brigu i kako da pružimo podršku našim drugaricama, drugovima i zajednicama u suočavanju sa postojećim i značajnim izazovima na polju mentalnog i fizičkog zdravlja.
Evo prevoda i sedmog, završnog bloka programa na srpski jezik, sa naglaskom na termine iz domena nezavisne kulture, umetnosti i DIY (uradi sam) organizovanja:
7. Nezavisna umetnost, autonomna kultura i DIY (uradi sam) samoorganizovanje
Istorijski gledano, umetnost i kultura su uvek bile na čelu revolucionarnih pokreta. Na Balkanu su trenutne prakse često oblikovane institucionalnim okvirima, zahtevima tržišta i strukturama finansiranja koje ograničavaju šta se i kako može izraziti. Istovremeno, nezavisne i DIY (uradi sam) prakse nastavljaju da stvaraju prostore izvan ovih ograničenja – prostore u kojima je kulturna produkcija direktno povezana sa političkom borbom, svakodnevnim životom i kolektivnom imaginacijom. Ovi prostori nisu odvojeni od organizovanja; oni su deo načina na koji se pokreti održavaju, komuniciraju i grade alternativne načine života. Ova diskusija želi da istraži modele kulture kao šire infrastrukture: kako autonomne umetničke prakse podržavaju otpor, stvaraju veze i otvaraju mogućnosti koje prevazilaze trenutne političke zahteve. Šta znači proizvoditi kulturu bez posredovanja države? Kako ove prakse materijalno održavamo i kakve protivrečnosti one nose sa sobom?
Diskusija: Umetnost kao čin otpora
Umetnost ne postoji izvan političkih i ekonomskih struktura; naprotiv, ona ih odražava, reprodukuje, ali ih može i izazvati. U kontekstu Balkana, gde su dominantni narativi često nametnuti ili kontrolisani, umetničke prakse mogu da poremete ono što se smatra normalnim, vidljivim ili mogućim. Ova diskusija razmatra kako umetnost funkcioniše u okviru širih borbi – ne samo kao puko predstavljanje, već kao alat za intervenciju, oblikovanje percepcije i stvaranje zajedničkih značenja. Istovremeno, ona preispituje i granice umetnosti: kada ona rizikuje da bude apsorbovana, neutralisana ili odsečena od materijalnih promena? Fokus je na praksama koje ostaju utemeljene u kolektivnim realnostima, dok istovremeno pružaju otpor sistemskim ograničenjima.
Poziv za anarhističke ilustratore/ke (Izložba)
Pozivamo vas da nam pošaljete ili donesete svoje vizuelne radove nastale u borbama, svakodnevnom životu i kroz političku imaginaciju.
Izvor: link