Autonomne strukture, kolektivna akcija, društveni pokreti, protiv države i kapitalizma
Hajde da što dublje promislimo šta možemo da gradimo i promovišemo kao alternativu državi i kapitalizmu. Kroz kolektivne akcije protiv politika koje dele i eksploatišu, razvijajući strukture i zajednice borbe, kao i učešćem u društvenim pokretima i lokalnim zajednicama. Protiv rata, militarizma, fašizma, imperijalizma i kapitalizma — za kolektivno oslobođenje.
Balkanski anarhistički sajam knjiga održan je tokom četiri dana, od 24. do 27. septembra, u Skoplju, Severna Makedonija, u Školi lepih umetnosti iza Partizanskog bulevara (zapadno od istorijskog centra). Događaj je ispunio svoj cilj stvaranja prostora za dijalog, razmenu ideja, kao i povezivanje i jačanje odnosa između drugova i drugarica, kolektiva i inicijativa unutar antiautoritarnog/anarhističkog pokreta. To je postignuto razvijanjem praksi ukorenjenih u borbi, iskustvu i organizaciji.
BAB je u potpunosti samoorganizovan, pri čemu je ove godine glavni organizator bio anarhistički kolektiv „Smokva“ iz Skoplja. Ovaj mali kolektiv je izneo težak teret i preuzeo celokupnu odgovornost za uspešno sprovođenje događaja. Istovremeno, zabeleženo je aktivno učešće stotina posetilaca sa celog Balkana, iz Evrope i šire. Održano je više od trideset događaja — uključujući diskusije — dok je preko 60 kolektiva postavilo štandove, a neki su učestvovali i davanjem prezentacija, ili svojim prisustvom i pohađanjem programa BAB-a.
U mnogim prezentacijama postalo je jasno da moramo dublje da se usredsredimo na ono što zaista možemo da gradimo i promovišemo kao alternativu državi i kapitalizmu — prevazilazeći puko iznošenje toga čemu se protivimo. Posebno su pomenute kolektivne akcije usmerene na prevazilaženje politika deobe i eksploatacije; predstavljanje alternativa; razvoj autonomnih struktura i zajednica borbe; kao i učešće u pokretima i lokalnim zajednicama protiv rata, militarizma, fašizma, imperijalizma i kapitalizma, a za kolektivno oslobođenje.
Naglašena je neposredna potreba za internacionalističkom, organizovanom akcijom. Akcijom otpora protiv aktuelnog genocida u Gazi i eskalirajućih sukoba kapitalizma. Akcijom protiv totalnog rata kapitalizma protiv društava i prirode. Jedan od konkretnih predloga koji je izneo pokret Ronahi-Youth Building Bridges jeste učešće u zajedničkom danu akcije 20. novembra 2026. protiv militarizma i rata: https://www.instagram.com/ronahi.international/, kao i link za mobilizaciju od 20. do 22. novembra: https://www.instagram.com/youth_strike/p/Db2pKrtDW1t. Takođe se razgovaralo o organizaciji sledećeg BAB-a (2027) u Puli, u Hrvatskoj.
Sve navedeno proizašlo je iz događaja bogatih sadržajem i diskusijama koje su obuhvatile širok spektar društvenih tema u vezi sa otporom i akcijom: uspon fašizma danas i odgovor pokreta; internacionalistička solidarnost i izazovi njenog organizovanja; stvaranje i odbrana autonomnih prostora; socijalna ekologija — od Bukčina do Rožave i šire; otpor kolonijalizmu na Balkanu i korištenim mehanizmima nadzora; bezbednost hrane i suverenitet; Balkan kao deponija otpada; izgradnja međusobne brige i još mnogo toga.
Istovremeno, organizovane su radionice i sastanci o temama kao što su izdavaštvo i interakcije sa autorima, veštačka inteligencija (AI), umetnost kao čin otpora, strategije i savezi usred različitosti, samoodbrana i migracije; takođe su održane projekcije dokumentarnih filmova, koncerti i druge aktivnosti. Učesnici iz grčkog regiona bili su (po abecednom redu): A.KOI.X.I, Anarhistički kolektiv Katatopia, Anarho-sindikalna inicijativa Rosinante, Antiautoritarni pokret, Autolexei, Samoopredeljena biblioteka Južne Evije, Clandestina, Ekdoseis ton Xenon, Libertarijanska radionica Fahrenheit 451, EKX Scholeio, infolibre, Dezerteri kapitalističkog mira, Mikro Dentro, Prosfygika, Puco Nero, Fond za solidarnost sa zatvorenim i gonjenim aktivistima, Fabrika Yfanet, kao i pojedinci.
....
Jedan od vrhunaca četvorodnevnog događaja bio je koncert kojim je zatvoren Balkanski anarhistički sajam knjiga u Skoplju, kada su učesnici u glas skandirali slogan „SLOBODNA PALESTINA“.
DETALJAN PREGLED ČETVORODNEVNOG DOGAĐAJA BAB U SKOPLJU KROZ POJEDINAČNE OBJAVE:
1. DAN
Prvi dan 18. Balkanskog anarhističkog sajma knjiga, koji se održava od četvrtka, 24. septembra, do nedelje, 27. septembra, u glavnom gradu Severne Makedonije. Infolibre je prisutan sa tri svoja člana i pratiće dešavanja na festivalu, kojih ima više od trideset i obuhvataju širok spektar tema.
Kao što organizatori ističu, njihov cilj je da kolektivno stvore prostor za diskusije zasnovane na našim borbama, iskustvima i naporima u organizovanju. Događaji će se usredsrediti na oblasti ključne za kolektivni odgovor, analizu i akciju na današnjem Balkanu. Cilj je da se doprinese konkretnim, na iskustvu zasnovanim baznim praksama otpora, brige i solidarnosti. Pored onoga čemu se protivimo, želimo dublje da zaronimo u ono što možemo praktično da izgradimo i da kroz to ojačamo naše odnose sa drugovima, inicijativama i grupama.
Glavni događaj prvog dana bio je posvećen sećanju na Nikolu Šterijova, jednu od ključnih figura celokupne inicijative, Anarhističkog kolektiva „Smokva“ i pokreta u Skoplju, koji je nedavno premlad preminuo. Najpre je prikazan video-snimak koji je istakao njegove aktivističke i drugarske odnose, nakon čega su usledili govori drugova koji su ga poznavali, uključujući članove grupe Clandestina iz Soluna. Glavni slogan: SVI DA ŽIVIMO, A DA NIKO OD NAS NE VLADA (Nikola Šteriov).
Takođe je održan događaj posvećen tehnologiji u svakodnevnom životu, na kojem su analizirani alati veštačke inteligencije (AI) koje koriste kapitalisti, a naglašena je i neophodnost postizanja digitalne autonomije. U međuvremenu, tokom diskusije o mentalnom i fizičkom zdravlju pod kapitalizmom, predstavljeni su primeri onoga što pojedinci i društvo proživljavaju usred sukoba, ratnih situacija i ratnih zločina, kao i svakodnevnih fobija, poput islamofobije i drugih.
2. DAN
Drugi dan 18. Balkanskog anarhističkog sajma knjiga, koji se održava u glavnom gradu Severne Makedonije od 24. do 27. septembra, obuhvatio je niz događaja i diskusija o različitim društvenim temama vezanim za otpor, akciju i razvoj alternativa državi, vladama i kapitalizmu. Događaji su pokrili sledeće teme: Kako se prate i nadziru ljudi na Balkanu; Praktikovanje socijalne ekologije — od Bukčina do Rožave i šire; Otpor kolonijalizmu na Balkanu; Bezbednost hrane i suverenitet; Balkan kao deponija otpada; Izgradnja uzajamne brige.
Na događaju pod nazivom „Kako se nadzire Balkan“ objašnjeno je kako je nova tehnologija razvila alate za nadzor koje države i vlade koriste za progon aktivista. Analizirani su pravni arsenali koji se koriste za legitimisanje takvih metoda, kao i upotreba društvenih mreža. Njihov cilj je da eliminišu džepove otpora i promovišu politike podela, moći, eksploatacije, militarizacije, gentrifikacije i tako dalje. Zbog toga, kao pokret, moramo smisliti kako da se oslobodimo ovakve pretnje, ne samo pojedinačno već i kolektivno.
„Praktikovanje socijalne ekologije: Od Bukčina do Rožave i šire“ bila je još jedna prezentacija, koja je prikazala relevantne primere. Živimo podeljeni i otuđeni, i zato moramo ispitati naše pozicije, kontradiktornosti i sinteze unutar društvenog okruženja u kojem živimo. Kroz kolektivnu akciju i klasnu borbu za kolektivno oslobođenje i slobodan život. Primeri poput Rožave i Bakura moraju se dalje prenositi.
Što se tiče otpora kolonijalizmu na Balkanu, ukazano je na još jedan događaj u kojem je naglašena neophodnost prevazilaženja prepreka koje postavljaju istorija i prošlost. Srušimo nacionalističke temelje koji ometaju i društva i pokret, i prevaziđimo nacionalne podele.
Zanimljiva prezentacija i diskusija održane su na temu bezbednosti hrane i suvereniteta, uz naglašavanje potrebe za autonomijom u ovoj društvenoj sferi. Govornici iz različitih delova Balkana podelili su svoja iskustva u vezi sa otporom raznim megaprojektima na Balkanu, energetskoj infrastrukturi i ekstraktivnim industrijama. Kako su naglasili, naše učešće ne smemo posmatrati samo kao prenošenje poruke pokreta lokalnim zajednicama koje se bore za ekološke ciljeve, već pre svega kao podsticanje diskusije i saradnje unutar lokalnih samoorganizovanih grupa.
Slične zabrinutosti iznete su na događaju posvećenom Balkanu kao deponiji otpada, uz napomenu da sistem eksploatiše takozvani „zeleni rast“. On uništava životnu sredinu, zbog čega mnogi u lokalnim zajednicama izlaze na ulice da protestuju. Pitanje je kako komuniciramo sa ovim zajednicama — ne kroz retoriku i akcije urbanih anarhista, već učestvovanjem u njima i zauzimanjem stava protiv ekološkog imperijalizma.
Razvoj uzajamne brige, posebno prema žrtvama društvene isključenosti, razmatran je na jednoj od radionica, na kojoj su navedeni primeri rodno zasnovanog nasilja i naglašena potreba za izgradnjom zajednica sposobnih da upravljaju ovakvim situacijama.
Kao i svake večeri, BAB se završava koncertima na tri različite lokacije u gradu Skoplju, pri čemu društveni centar „Dunja“ služi kao glavna lokacija.
3. DAN
Dan 3, juče, u subotu, 25. septembra, na Balkanskom anarhističkom sajmu knjiga, koji se održava tokom ova četiri dana na Fakultetu likovnih umetnosti u glavnom gradu Severne Makedonije. Događaji su nastavljeni diskusijama bogatim sadržajem i temama: uspon fašizma danas i odgovor pokreta, internacionalistička solidarnost i izazovi njenog organizovanja, kao i stvaranje autonomnih prostora i njihova odbrana. Istovremeno, organizovane su radionice i sastanci o: izdavaštvu, sa autorima; veštačkoj inteligenciji; umetnosti kao aktu otpora; i još mnogo toga.
Izgradnja i zaštita autonomnih prostora
Osam kolektiva učestvovalo je u diskusiji o skvotovima i samoupravnim prostorima. Diskusija je trajala preko dva sata i pokrenula pitanja koja kombinuju organizacione potrebe sa političkim vrednostima i svakodnevnom praksom.
Društveni centar iz Prištine, „Komuna“, organizaciono središte Balkanskog anarhističkog festivala knjiga 2024. godine, govorio je o pozitivnoj ulozi koju je festival imao u njihovom gradu, jer je podstakao mnoge nove grupe i sindikate da povežu svoje aktivnosti sa „Komunom“.
Za nekoliko dana „Dunja“ će proslaviti svoju desetu godišnjicu. Ona je ostvarila značajan uticaj na društvo Skoplja, a govori i podatak da se gradske demonstracije organizuju upravo tu. Pored anarhističkih kolektiva, u ovom prostoru aktivne su i komunističke i umetničke grupe.
Društveni centar u Tetovu, nakon „Dunje“ drugi takav prostor u Severnoj Makedoniji, osnovala je mreža pojedinaca iz mnogih balkanskih zemalja. Ovo im je treći pokušaj uspostavljanja samoupravnog prostora. Poput „Dunje“ i „Komune“, Prostor Tetovo (Space Tetovo) takođe predstavlja prostor za kontrakulturu i umetnički izraz.
Od posebnog značaja bila je prezentacija petomesečne okupacije „SKC u blokadi“, centra najradikalnijeg krila pokreta koji je buknuo u februaru 2025. godine nakon železnicke nesreće — državnog zločina — u Novom Sadu, u Srbiji. Skvot, koji je bio smešten u državnom i sada zapuštenom Studentskom kulturnom centru, privukao je hiljade ljudi na svoje političke i kulturne događaje, a indikativno je da su mnoge navodno progresivne političke grupe pokušale da se usklade sa njim i prisvoje njegov uticaj.
Preostale tri prezentacije ticale su se grčke geografije. Skvot „Ifanet“ (Yfanet) pružio je istorijski pregled državne represije i praksi skvotiranja. Članovi bivšeg migrantskog skvota „Sirotište“ (Orphanage Migrant Squat, 2015–2016) održali su prezentaciju o državnoj antimigrantskoj politici u letnjim mesecima 2015. godine, kasnijoj „NVOizaciji“ („NGO-ization“) „upravljanja izbeglicama“ i očiglednom fašističkom zaokretu od 2019. godine, naglašavajući koliko je važno da naši prostori približe realnosti koje država i kapital žele potpuno da odvoje jedne od drugih. Podstaknuti raspravom o ulozi crkve na Balkanu, izjavu je dao i Slobodni društveni prostor Škola, Crkvena imovina d.o.o. (Free Social Space School, Church Property Inc.), koji je naglasio ulogu skvotiranja kao sredstva za povraćaj društvenog bogatstva koje je crkva prisvojila.
Izbeglički kampovi navedeni su kao stalni izvor inspiracije u mnogim balkanskim gradovima. U prezentaciji izbegličkih kampova opisani su raznovrsnost učesnika i inicijativa samoorganizovanja, u rasponu od Kolektivne pekare i Dečijeg kutka (Children’s Hangout) do Samoorganizovanog zdravstvenog centra i samoupravnog pansiona za rodbinu pacijenata u obližnjoj bolnici „Agios Savvas“. Na kraju, iznete su najnovije informacije o zdravstvenom stanju štrajkača glađu Aristosa i Suzon i njihovom povratku aktivnostima okupacije. Treba napomenuti da su se akcije solidarnosti kao podrška njihovoj nedavnoj pobedničkoj borbi odigrale u mnogim balkanskim gradovima.
Uspon fašizma i odgovori pokreta
Učesnici su razgovarali o usponu fašističkih grupa u različitim balkanskim zemljama — ne samo kao o fenomenu koji se spontano razvija u nižim slojevima društva, već i kao o državom oblikovanom obliku političke moći, kao što je slučaj u Turskoj, na primer.
Učinjen je pokušaj da se odgovori na pitanje kakva se akcija može razviti a da bude masovna i inkluzivna. Moramo osloboditi komšiluke i četvrti od fašista kako ne bi mogli tu da utvrde svoje prisustvo. U tu svrhu, moramo se obučavati u samoodbrani. Diskusija se takođe osvrnula na infiltraciju i eksploataciju sajber-prostora od strane fašista svih vrsta. Istaknut je trend — koji je dokumentovan i povezan sa tekućom militarizacijom — uz naglašavanje potrebe za hitnim akcijama protiv militarizma.
Internacionalistička solidarnost – Izazovi njenog organizovanja kroz borbe
Omladinska organizacija „Ronahi“, inspirisana kurdskim pokretom i demokratskim modernizmom, osvrnula se na revolucionarni eksperiment društvenog organizovanja kroz demokratski konfederalizam u Rožavi (Rojava), na severoistoku Sirije. Ona predstavlja deo tekućeg Trećeg svetskog rata, posebno na Bliskom istoku, koji je postao žrtva planova za nova energetska tržišta i transportne rute.
Odgovor leži u samoorganizovanim zajednicama i inicijativama, uz internacionalističku solidarnost. Cilj je da se oko ovih ciljeva okupe ljudi različitih pozadina, kako bismo mogli da napredujemo u zajedničkim borbama protiv nacionalizma i kapitalizma. Ne samo kao ekonomskog sistema i skupa vrednosti, već kao nečega što je kolonizovalo naše svakodnevne živote.
Izraelski prigovarači savesti Eran i Dana govorili su o nacionalizmu i militarizmu u izraelskom društvu koji su doveli do genocida u Gazi. Napomenuli su da, čak i nakon tri užasne godine, izraelsko društvo nastavlja da ga podržava. Izraelsko društvo je potpuno potčinjeno militarizmu. Mladi ljudi osećaju da imaju dužnost da se pridruže izraelskoj vojci, koja čini strašne zločine.
Takođe su se osvrnuli na tekuću militarizaciju Evrope, uspon militarizma i intenziviranje ratnih priprema. Istovremeno, ukazali su na direktnu saučesništvo drugih država u genocidu, posebno na Balkanu.
Članovi „Infolibrea“ (Infolibre), koji su učestvovali u najvećoj humanitarnoj misiji Globalne flotile Sumud (Global Sumud Flotilla) ka Gazi, govorili su o karakteristikama, političkom kontekstu i pravcu ovog novog pokreta solidarnosti sa palestinskim narodom. Pojavio se novi međunarodni građanski pokret, organizovan odozdo ka gore, koji prevazilazi države i vlade. To je narodna dinamika usmerena protiv ratova koje vode dominantni kapitalistički blokovi, neo-kolonijalne i imperijalističke sile.
Samoorganizovanje je moguće, čak i kada su sa druge strane ratni huškači koji planetu vode u propast. Jer sistem vodi rat protiv naših života svim raspoloživim sredstvima — totalni rat kapitalizma protiv društava i prirode.
Zato postoji hitna potreba za izgradnjom antiratnog pokreta, kroz mobilizaciju društvenih i klasnih snaga u svim sferama i stvaranje zajednica borbe. Zajedno sa onima koji se bore za život protiv sistema. Ne samo za slobodnu Palestinu, već za slobodan svet. Jer Gaza je svuda.
Isključenje dece i starijih
U diskusiji su učestvovali predstavnici organizacija Mikro Dendro (Solun), Plan C (London) i Iskra D (Skopje), kao i mnogi prisutni u publici, poput grupe „Hrana umesto oružja“ (Food Not Bombs) iz Sofije.
Posebno je zanimljivo što su se sva izlaganja fokusirala na stvaranje pokreta brige, umesto na samodopadljiva predstavljanja. Istaknuta je suštinska predrasuda: da su deca samo budućnost sveta, a stariji samo njegova prošlost. Kao da ni jedna grupa nema sadašnjnost vrednu življenja.
Napomenuto je da društveni pokret nije integrisao ovakve teme brige, obrazovanja i suživota sa mladima i starijima. Briga je takođe borba, i svako razmatranje socijalne pravde i njenih borbi mora je obuhvatiti.
Izvor: link